Zavisnost Narkomanija

Motivi početka upotrebe  psihoaktivnih supstanci

Najčešće se narkotici prvi put probaju u periodu puberteta. Radoznalost, želja da se osete odraslim, da se  izdvoje među drugovima...To su najčešći motivi eksperimenata sa psihoaktivnim supstancama. Zanimljivo je da su često čak i deca iz porodica u kojima su sa roditeljima razgovarali o opasnosti narkotika, prihvatala predlog drugova da nešto probaju. Tinejdžer ne vidi opasnost u marihuani ili u tabletama, čak ni u heroinu, jer njegovi drugovi to uzimaju, a to što je protivzakonito daje svemu notu uzbuđenja i lične hrabrosti. Niko ne razmišlja o posledicama. Sama pomisao na to da se može postati narkoman izaziva snishodljivi osmeh. Kako to da sam ja odjednom narkoman? Ja sam tako pametan, lep, imam jak karakter, bavim se sportom, a narkomani su gubitnici, bolesni ljudi...Ne, ja mogu da uzimam ponekad, nešto, ali nikada neću postati narkoman - takav je psihološki odbrambeni mehanizam u svesti tinejdžera. 

Formiranje zavisnosti - NARKOMANIJA

Formiranje zavisnosti - NarkomanijaKad se jednom počne sa drogom, pitanje je vremena kada će se formirati  zavisnost. Sklonost ka heroinu se obrazuje posle 10-15 konzumaranja, pri čemu  do zavisnosti dolazi kod svih živih bića. Laboratorijski miševi, pacovi, psi preferirali su heroin umesto hrane posle 2 nedelje redovnog unošenja. Približno ista stvar se događa i sa čovekom. Poznati su slučajevi kada kriminalne grupe namerno čoveka pretvore u zavisnika sa ciljem da uspostave totalnu kontrolu nad njim. Već posle mesec dana redovne upotrebe heroina, želja da se bude pod njegovim dejstvom postaje glavna preokupacija. Sve ostalo, žena, deca, posao, roditelji, gubi svoj značaj. Kad se počne sa upotrebljavanjem, veoma je teško zaustaviti se, obično prolazi nekoliko godina skandala, obmana, do trenutka kada  pacijent sam sebi prizna da je upao u klopku sa narkoticima. To je težak momenat kada postanete svesni svoje nemoći pred narkoticima. Narkoman troši sav svoj novac na narkotike, uzima kredite, pozajmljuje, krade od roditelja i misli da velikih problema nema, da se radi o privremenim finansijskim teškoćama, da će ubrzo naći neku ispravnu finansijsku  kombinaciju i sve će biti u redu.

Fizička zavisnost

Fizicka zavisnostOpijati (heroin, kodein, metadon, opijum, morfijum), alkohol, benzodijazepini(somnubene, valijum, bromazepam, ksalol) u slučaju redovnog uzimanja stvaraju ne samo psihičku naviku već i fizičku zavisnost. Smisao ove pojave je u preuređenju metabolizma, fizioloških procesa, promeni receptora i nivoa neuromedijatora. Organizam može normalno da funkcioniše samo pod dejstvom supstance, pad koncentracije dovodi do razvoja krize, apstinentskog sindroma. Za svaku supstancu postoji niz specifičnih simptoma, razlikuje se njihovo trajanjei intenzitet. Evo, na primer, ovako izgleda spisak simptoma opioidnog apstinentskog sindroma: nervoza, kijanje, zevanje, bolovi u mišićima nogu, ruku, u krstima, bolovi u kostima, zglobovima, mučnina, povraćanje, dijareja, nesanica, nemogućnost da se namesti udobno u krevetu prilikom spavanja, znojenje, guščija koža, halucinacije. U slučaju dugotrajne zloupotrebe velikih doza narkotika ili alkohola moguće su opasne komplikacije kao što je epi napad, veliki  problemi u radu jetre, delirijum, kardiovaskularni i respiratorni problemi , otok mozga, smrt.

Dodatni rizik predstavlja takozvana samomedikacija- korišćenje medikamenata na osnovu saveta prijatelja ili informacije sa interneta. Vrlo često, ono što je pomoglo jednom čoveku kod drugog može da izazove samo kontraefekte. Mnogi preparati ometaju disanje, mogu da isprovociraju aritmiju i treba ih uzimati  samo pod kontrolom lekara. Opasnost i težina simptoma apstinentskog sindroma zahtevaju adekvatno lečenje - detoksikaciju. Detoksikacija omogućava da se organizam za kratko vreme očisti od toksičnih supstanci, da se nivelišu posledice upotrebe narkotika i obnove  osnovni fiziološki procesi: san, apetit, raspoloženje. Posle detoksikacije pacijent se fizički  oseća normalno, ali psihička potreba za narkoticima, želja da se ponovo dožive prijatni efekti narkotika ostaje, čak se i pojačava. Lečenje narkomanije nije jednostavan proces.

 Opasnost od recidiva

Opasnost od recitivaPostoji  izreka: “Šta može da bude jače od heroina? Odgovor je – kriza od heroina.“

Zaista kada preživi mučne manifestacije apstinentske krize, pacijent proklinje heroin, dilere, prijatelje, sebe. Kune se da se više nikada neće vratiti narkoticima. Međutim, već posle 3-5 dana mišljenje se često značajno menja. Pojavljuje se“ krejving“, želja za narkoticima. Opisno pacijenti to stanje opisuju kao „crv u glavi, rovac, sijalicu, metak, želju.“ Stalna sećanja na to kako je bilo lepo pod dejstvom narkotika, nezadovoljstvo trezvenim stanjem, promene raspoloženja, razdražljivost zbog sitnica, nesanica ili snovi na temu narkotika, svi ti simptomi čine jezgro bolesti - psihičku zavisnost, potrebu za narkoticima. Samostalna kontrola ovih procesa je praktično nemoguća. Narkotici su do tog momenta pacijentima uništili voljne mehanizme i odlučujuću ulogu igra psihokorekcija, izolacija od kontakata sa narkomanima, farmakoterapija, pomoć rodbine i prijatelja, blokada od narkotika, učestvovanje u rehabilitacionom programu. Želja za narkoticima je prisutna mesecima a proces je valovit. Želja se smanjuje u slučaju da se poštuju osnovna pravila - uzdržavanje od upotrebe marihuane, alkohola, ispunjavanje plana aktivnosti, prekid kontakata sa starim prijateljima. Želju provociraju stresovi, upotreba alkohola, posećivanje mesta gde se upotrebljavaju narkotici, slabija kontrola od strane porodice, dostupnost novca.

Faza oporavka

Faza oporavka od narkomanijeVeliki broj istraživanja svedoči o tome da se značajan broj bioloških procesa kod zavisnika stabilizuje tokom 12 meseci. Na primer, godinu dana posle uzdržavanja od narkotika, na pozitronskoj emisionoj tomografiji se ne ispoljavaju promene na mozgu, nivo neuromedijatora je isti kao kod ostalih ljudi. Statistički gledano, verovatnoća recidiva se znatno smanjuje posle 9-12 meseci. U tom periodu čovek prestaje da trpi zbog lišavanja narkotika. Trezveno stanje mu postaje komformo, vraćaju se zdrava interesovanja, menja se okruženje. Veoma važan momenat je oporavak voljnih mehanizama, disciplina, ispunjavanje obaveza, postavljanje ciljeva i njihovo dostizanje. Narkotici mnogo toga uzimaju čoveku, ali oni koji su uspeli da pobede zavisnost postaju jači i vredni poštovanja.

Dr Vorobjev - Narkomanija g+ profil .