Benzodiazepini

Zavisnost od benzodiazepina

 

Čovečanstvo je od davnih vremena tražilo način da izleči depresiju, duševni bol, nesanicu, napade panike, neprijatna nasrtljiva sećanja. Radi toga su koristili alkohol, nakon toga soli broma, a potom derivate barbiturne kiseline i na kraju od 60-ih godina dvadesetog veka benzodiazepine.

Benzodiazepini, trankvilizatori, anksiolitici

Zavisnost od benzodiazepinaGrupa preparata koja ima veoma važna i korisna svojstva. U medicini imaju veoma široku primenu. U anesteziologiji se koriste kao sredstvo za pripremu i sastavni deo anestezije; u kardiologiji u programima zaštite srca od povišenog nivoa adrenalina; u neurologiji za lečenje epileptičnih napada. Ova grupa preparata probila se i u lečenju neuroza, paničnih napada, insomnije, tikova, opsesija. Praktično svaki neprijatni simptom znatno se smanjuje nakon uzimanja ksanaksa ili klonazepama. Dovoljno je uzeti 1-2 tablete i nestaje uznemirenost, nemir, strah, ubrzano lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha. Problem je u tome što se simptomi vraćaju čim prestane dejstvo preparata. Analgin pomaže kod zubobolje, ali on ne može da zameni stomatologa. Približno isto deluju trankvilizatori, na vreme smanjujući simptome, ali ne otklanjajući njihov uzrok.

Obrazovanje tolerancije i navike na benzodiazepine

Obrazovanje tolerancije i navike na benzodiazepinPotreba za povećanjem doze supstance radi dostizanja željenog efekta i obrazovanje psihološke potrebe da se “bude pod dejstvom supstance” su simptomi svake zavisnosti. Oni su prisutni i kod tabletomanije. Osoba se oseća prijatno jedino pod dejstvom preparata, bez njega je nezaštićena, nesigurna, uplašena zbog bilo kakve sitnice. Pacijent prestaje da bude ravnodušan prema leku; stvara zalihe lekova, proverava da ga slučajno nije zaboravio kod kuće i čak pomisao na to počinje da izaziva paniku. Ovako izgleda navika na lek. Redovno uzimanje preparata stimuliše zaštitne strukture u našem metabolizmu koje su odgovorne za ubrzanje raspada preparata. Zbog toga već negde nakon dve nedelje stalnog uzimanja benzodiazepina osoba počinje da primećuje da joj njen preparat ne pomaže više tako dobro i da treba da poveća dozu. I počinje trka koja dovodi do toga da se osoba ne oseća dobro uzevši dozu koja je 5-10 puta veća od preporučene. Najopasnije je uzimati preparate koji brzo deluju: alprazolam (ksanaks, ksalol), midazolam (dormikum, flormidal), flunitrazepam (somnubene, rohipnol). U ovoj fazi može da dođe do pojave još jednog fenomena, tzv. izmenjene reaktivnosti. U tom slučaju menja se dejstvo preparata, npr. uzevši veliku dozu sedativa zavisnik ne zaspi, već suprotno tome oseća nadolaženje snage i sposobnost da se nečim bavi.

Posledice

Posledice zavisnosti od BenzodiazepinaNažalost, već za kratko vreme otkrivene su negativne posledice nekontrolisanog uzimanja preparata i zloupotrebe doza. Često se pod dejstvom benzodiazepina javljaju agresivnost i okrutnost. Veoma je poznat slučaj kada je žena koja je uzimala preparat Halcion surovo ubila svoju majku tokom svađe. Nakon toga je na sudu dokazano da je na njeno ponašanje uticao preparat i da se ona nije kontrolisala u tom trenutku, iako ranije nikad nije bila sklona agresiji. Brojni slični slučajevi otkriveni su o ovom preparatu, tako da je on povučen sa tržišta. Amnezija, smanjenje koncentracije, poremećaj koordinacije, traumatizam, otupelost emocija, koji se smenjuju s burnim reakcijama, poremećaji spavanja, povišen nivo transaminaza, tremor, nesposobnost zadržavanja mokraće i mnogo toga drugog često oseća na svojoj koži osoba koja je upala u zamku benzodiazepina.

Apstinencijalni sindrom

Apstinencijalni sindrom pri uzimanju benzodiazepinaApstinencijalni sindrom se razvija pri naglom prekidu uzimanja ovih preparata. Ponekad ovaj sindrom bude neprijatno iznenađenje, npr. kada osoba ode na odmor ili službeni put bez lekova. Iste večeri pojavljuju se uznemirenost, strah, znojenje dlanova, ubrzano lupanje srca, nametljive misli. Osobi je teško da zaspi, a ako zaspi, san joj ne donosi odmor. Ujutru oseća iscrpljenost, želju da uzme preparat, drugog-trećeg dana tremor, nesvesno grčenje mišića, znojenje, ubrzano lupanje srca, napade panike uz osećaj nedostatka vazduha, opasnost od epileptičnog napada, upornu nesanicu koja iscrpljuje. Kada prođe kritični period (10-14 dana), još nekoliko meseci osoba ima promene raspoloženja, strah, nesigurnost, uznemirenost, poremećaj koncentracije, utučenost, nezadovoljstvo snom, seksualna disfunkcija. Karakteristično je da se poremećaji mentalnih funkcija često manifestuju kada prođu najneprijatniji neurološki i psihički simptomi. Osoba sve zaboravlja, u glavi joj vlada zbrka. Zbog dugotrajne psihičke i emocionalne nestabilnosti mnogi pacijenti se kroz neko vreme vraćaju uzimanju trankvilizatora i ciklus počinje ispočetka.

Lečenje

Metode lecenja zvisnosti od benzodiazepinaObično počinje od prikupljanja informacija. Veoma je važno zbog čega je pacijent počeo da uzima benzodiazepine. Postoji nekoliko kategorija pacijenata.



  • Ljudi koji imaju paniku, strah, neuroze, depresije, emocionalno su labilni, nemaju iskustva u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.
  • Pacijenti koji imaju bilo koju vrstu zavisnosti i koji koriste benzodiazepine za pojačavanje dejstva narkotika ili alkohola, ili za smanjenje apstinencijalnog sindroma. U ovoj grupi često ima različitih kombinacija, promena ličnosti narkomana, težih povreda unutrašnjih organa. Ovakve pacijente je teže lečiti.

Pomoću analiza procenjuje se stanje unutrašnjih organa, EKG, EEG, magnetna rezonanca koji omogućavaju otkrivanje poremećaja u bioelektričnoj aktivnosti mozga. Testiranje pomoću psihometrijskih skala omogućava  procenu nivoa uznemirenosti, depresije, želje za supstancom, pamćenja, koncentracije, poremećaja ličnosti.

Ne sačekavši dobijanje svih rezultata, od prvih sati hospitalizacije pacijent dobija terapiju usmerenu na zaštitu od apstinencijalnog sindroma. Prva 3-4 dana je obično potrebno mozgu omogućiti “da se odmori”, da se stvori dovoljno jako kočenje nestabilnih struktura. Ovo se postiže farmakoterapijom, korišćenjem N.E.T. tehnologije - aparature koja stimuliše proizvodnju prirodnih endorfina i neuromedijatora za kočenje nestabilnih struktura; vrši se zaštita konvulzantima od mogućih tikova, mioklonija, epileptičnih napada; korišćenje neurometabolika sa sedativnom komponentom, GABA agonista, neuro-kompleksa vitamina ubrzava regeneraciju centralnog nervnog sistema; San se obezbeđuje hipnoticima iz drugih farmakoloških grupa. Detoksikacija obično traje 7-10 dana i omogućava da se bezopasno i brzo savlada fizička zavisnost.

Nakon završene detoksikacije veliki značaj imaju mere za psihičku stabilizaciju, smanjenje želje za sedativima, protivrecidivne mere. Ovo se postiže farmakoterapijom, psihoterapijom, korišćenjem novih metoda koji normalizuju “buru” medijatora u mozgu, kao što su N.E.T. terapija ili duboka magnetna stimulacija. U ovoj fazi se stanje pacijenta stabilizuje, on se priprema da počne svoj život bez farmakoloških “štaka”.  Zahvaljujući transpersonalnoj terapiji i hipnozi pacijent na svesnom  i podsvesnom nivou odbija da uzima benzodiazepinske trankvilizatore.

Faza očuvanja rezultata sledi nakon ispisa iz bolnice. Podrazumeva ispunjavanje preporuka lekara, promenu stila života, izbegavanje provocirajućih situacija, uzimanje podržavajuće terapije i dolaske na kontrole u bolnicu. U ovom trenutku savremena medicina poseduje čitav arsenal da pomogne osobi da reši problem sa zavisnošću od lukavih benzodiazepina.

Interesantne činjenice

 

- Od predoziranja benzodiazepinima umrlo je mnogo poznatih ljudi, poput Merilin Monro i Hita Ledžera.

- Rohipnol (flunitrazepam) ima još i naziv droga za silovanje, uzevši u obzir njegovu sposobnost da izaziva amneziju.

- Prodaja ove grupe preparata iznosi 15-25% farmakološkog tržišta u različitim zemljama, donoseći dobit u milijardama.

- U Srbiji i Makedoniji mogu se bez recepta kupiti ksanaks, lorazepam ili bromazepam, pri čemu je cena kutije leka jednaka ceni flaše piva.

- Kombinacija alkohola i trankvilizatora je najčešći uzrok hospitalizacije na odeljenjima za toksikologiju u Rusiji.