Stimulansi

 Kokain

Od specijalno obrađenog lišća koke dobija se hidrohlorid kokaina. U tom obliku se kokain prodaje na ulici. Kokain se ne samo šmrče, već i unosi intravenski, ali upravo udisanje kokaina ostaje najpopularniji način primene. Baš kao u slučaju sa heroinom, kokain zagađuju različitim primesama. Pre svega u kokain dodaju razne vrste šećera (laktozu, manitol).

Kokainska zavisnost

Prvi psihološki faktor formiranja psihičke zavisnosti od kokaina i drugih party kokain ekstazi spidpsihostimulatora je potreba da se ponovi efekat prve doze.

Drugi faktor koji čoveka tera da ponovi prijem narkotika je veoma kratko vreme trajanja perioda opijenosti. Povišeno raspoloženje smenjuje se iznenadnom depresijom i neraspoloženjem. Umesto osećanja priliva energije javlja se apatija i osećaj težine u telu. Takvo stanje traje dosta duže(do 12 časova)od perioda opijenosti. Zadržava se samo nesanica.

Proizvodi raspada kokaina (pervitina i amfetamina) zadržavaju se u krvi i nalaze se u mokraći oko 2-3 dana od momenta prijema narkotika. Svi efekti kokaina, na koji god način da se uzima, traju samo 20-60 minuta. Upravo sporije izbacivanje  kokaina iz organizma postaje uzrok ne samo razvoja zavisnosti već i ogromnog broja smrti povezanih sa predoziranjem od narkotika.

Treći faktor koji utiče na formiranje zavisnosti je grupna upotreba narkotika.

Posle nekog vremena psihološkim faktorima dodaje se i četvrti - fizički (razvoj apstinencijalnog sindroma od kokaina).

 Apstinencijalni sindrom  od  kokaina

Apstinencijalni sindrom od kokainaApstinencijalni sindrom je dugi period bolnog stanja zbog potpunog prestanka uzimanja psihoaktivnih supstanci. Kako centralni tako i periferni nervni sistem organizma navikavaju se da funkcionišu u uslovima pojačanog pritiska. Pri naglom prestanku upotrebe narkotika „pritisak“ izazvan prekomernom količinom noradrenalina, serotonina, dopamina, iznenada pada.

Takav pad „pritiska“ izaziva specifičan lom u čijem formiranju učestvuje i centralni i periferni nervni sistem. Apstinencijalni sindrom ima i psihičke i fizičke komponente -komponente depresije svakako dominiraju u odnosu na fizičke.

Prva faza - stanje posle kokainske „seanse“. Prva tri dana prolaze u stanju uzbuđenja  - narkoman ne spava, skoro da ne jede. Vuče se po stanu, osetljiv  je na svaki zvuk, na svaku reč upućenu njemu. Loše podnosi jaku svetlost. Temperatura tela i arterijski pritisak se tih dana povećavaju.

Sledeća tri dana razdražljivost i nesanica smenjuju se sa depresijom. Želja za kokainom malo slabi. Čovek se oseća opustošeno. Snaga ga napušta. Nesanica prolazi tek posle 4-5 dana i smenjuje je neprekidna pospanost i apatija. Oko 2 dana i noći čovek praktično sve vreme spava.

Otprilike šestog dana „lomovi“ se završavaju, san postaje normalan, stanje se popravlja, a želja da se uzme kokain nije više tako jaka i postaje daleka. Zadržava se osećaj slabosti i razbijenosti.

Druga faza - posle „lomova“ razvija se „kokainska dosada“. Ona traje 7 dana do 2-3 meseca, u zavisnosti od staža i načina uzimanja narkotika. Obično u tom periodu čovek prestaje da oseća zadovoljstvo od bilo čega. Period bolne ravnodušnosti kroz 2-5 dana se još više pogoršava napadima depresije koji se javljaju na nekoliko sati, kao i razdražljivost i anksioznost. Tokom ovih napada sa novom snagom se vraćaju sećanja o kokainu. Vrlo često slični napadi dovode do sloma i do ponovnog uzimanja narkotika.

Treća faza - faza slabljenja patološke želje za narkotikom. Otprilike tokom trećeg meseca posle prestanka uzimanja kokaina, reakcije čoveka na svet koji ga okružuje se normalizuju, ponašanje se usklađuje, san i apetit se vraćaju u normalu.

Međutim tokom godine posle prestanka uzimanja narkotika periodično se javljaju  napadi želje za kokainom, koji su praćeni anksioznošću i razdražljivošću. Tek krajem godine intenzivitet takvih napada postepeno slabi.

 Krek

KrekSredinom osamdesetih godina pojavio se novi oblik kokaina - krek kokain (od eng. crack - pucketanje), pošto se pri sagorevanju ove supstance čuje jasno pucketanje. Krek kokain obrađen u krhke ploče, može da se puši, jer procesom pušenja kokain brže prodire u mozak. Deluje tako brzo i jako da mnogi te osećaje smatraju mnogo prijatnijim od intravenskog unošenja kokaina.

Period dejstva je po pravilo vrlo kratak. U proseku posle 15-20 minuta javlja se potreba da se ispuši još jedna doza. Brzina stvaranja psihičke zavisnosti kod pušenja kreka je veća nego u slučaju intravenskog kokaina.

Najstrašnija zavisnost od kokaina se javlja u slučaju pušenja kreka. Međutim posle vrlo kratkog perioda opijenosti sledi psihoza - iznenadna depresija sa podozrenjem i bunilom. Narkomanu pušaču, potrebna je još veća doza supstance kako bi se sprečio razvoj takvog stanja. U slučaju da mu je dostupno, pušenje kreka čoveka može da odvede u psihijatrijsku bolnicu ili u smrt praktično za mesec dana.

Krek ubrzano uništava ličnost. Kako bi došli do narkotika ili do novca da bi ga kupili, ljudi su spremni na sve, uključujući i ubistva, prostituciju, pljačke.

Amfetamini

AmfetaminiAmfetamin - hemijski derivat molekula efedrina. Nakon što je kokain zabranjen za upotrebu, amfetamin i neka njegova jedinjenja ispunili su tu prazninu u medicini. Oni su bili potrebni za lečenje pojačane pospanosti (narkolepsije), apatije, osećaja umora koji su postali globalni problem posle Prvog svetskog rata. Osim toga, amfetaminima se pokušavala lečiti prehlada, kao i neki želudačni problemi.

Tablete i injekcije amfetamina dovode do opijenosti i zavisnosti koja veoma liči na kokainsku. I kokain i amfetamin u slučaju redovne upotrebe mogu da izazovu specifično uzbuđenje, stanje u kome je čovek sposoban da danima ne spava, praktično ne jede i neko vreme bez pauze kao satni mehanizam, nastavi da funkcioniše. Amfetamini poseduju skoro sva svojstva kokaina, samo što se psihička zavisnost od njih formira mnogo brže. Ona se formira često posle prvog ili drugog uzimanja. Jaki efekti amfetamina se ničim ne razlikuju od efekata prijema kokaina, ali opijenost od amfetamina traje dosta duže. Proizvodi raspadanja počinju da se izlučuju u mokraći 6-12 sati posle prijema doze, a isto toliko traje i narkotičko stanje opijenosti. Proizvodi raspadanja će ostati u telu još 3-4 dana.

 Fenamin

FenaminPojavio se prah novog psihostimulatora koji se zove „fenamin“, sami narkomani ga zovu „fen“. Hemijsko sredstvo koje se nalazi u sastavu ovog narkotika nema nikakve veze sa lekom koji je u našoj zemlji bio rasporostranjen pedesetih i šezdesetih godina, a koji se zvao fenamin. Fenamin predstavlja smesu nekoliko molekula različitih amfetamina sa psihotropnim lekovima. “Fen“ sintetišu ilegalne hemijske laboratorije u Moskvi i Sankt-Peterburgu. Njegov sastav je uvek različit. Periodično u njegov sastav ulaze veoma jaka sredstva kao što je na primer haloperidol.

Ekstazi

EkstaziReč ekstazi je sleng i odnosi se na hemijsko jedinjenje koje se po pravilu zove MDMA. Ovo sredstvo je pronađeno krajem prošlog veka. Pedesetih godina vojna industrija Amerike bezuspešno je pokušavala da iskoristi MDMA u vidu „seruma istine“. Šezdesetih godina bilo je pokušaja da se ekstazi iskoristi za lečenje psihijatrijskih bolesnika.

Stručnjaci iz kanadskog grada Toronta utvrdili su da popularni narkotik  iz diskoteka - ekstazi, rušilački deluje na ljudski mozak, izveštava BBC. Pri dugotrajnoj upotrebi u organizmu počinju da odumiru ćelije koje obrazuju jedno od najvažnijih supstanci za mozak- serotonin, koji reguliše san i apetit, emocije i osećaj za bol. Ovi podaci su se pojavili posle obdukcije tela 26-godišnjeg kanadskog stalnog posetioca diskoteka, u čijem mozgu je serotonina bilo 80% manje nego kod normalnih ljudi. Ovaj čovek je koristio narkotike četiri-pet dana u nedelji, pri čemu  je tokom posete diskotekama vikendom uzimao 6-8 tableta. Počeo je da upotebljava ekstazi sa 17 godina.

Po mišljenju stručnjaka, osnovni mehanizam dejstva ekstazija bilo je pojačano izbacivanje serotonina u mozak, što i uslovljava sve prijatne efekte. Posle ovoga sledi svojevrstan mamurluk, kada su rezerve serotonina istrošene i čovek postaje umoran i razdražljiv. Kanadski stručnjaci smatraju da ovaj mehanizam leži u osnovi  nestanka ćelija koje proizvode serotonin. Međutim istraživači ipak za sada nisu potpuno sigurni. Moguće je da su posledice u ovoj hipotezi pomešane sa uzrokom. Odnosno ljudi koji od rodjenja poseduju nizak nivo serotonina, pre će početi da koriste narkotike i vremenom preći na veliku dozu. Po mišljenju oksfordskog profesora psihijatrije Filiipa Robsona, rezultati istraživanja su u svakom slučaju postali predmet velikog interesovanja u naučnim krugovima.

Zavisnost i druge opasnosti

Do danas nije dokazana sposobnost ekstazija da stvori fizičku ili psihološku zavisnost. Ekstazi jako potiskuje osećaj žeđi, a to može da povuče za sobom dehidrataciju organizma. Ekstazi može da dovede do opasnog poremećaja metabolizma i disbalansa serotonina u mozgu, što sa svoje strane vuče za sobom depresiju, u nekim slučajevima poremećaj varenja i imunog sistema. Ekstazi ni u kom slučaju ne treba uzimati zajedno sa barbituratima, drugim antidepresivima i ketaminom. Opasno je mešati ekstazi i alkohol.

Dejstvo ekstazija

Dejstvo ekstazija počinje 20-60 minuta posle prijema. Posle toga nastupa period maksimalnog dejstva tokom sat vremena. Čovek oseća lako peckanje po celom telu. Ponekad može da oseća napetost u rukama, nogama ili vilicama, suvoću u ustima. Zenice se šire, srce počinje ubrzano da kuca. Moguć je osećaj mučnine. U početku su moguće i teškoće sa disanjem. Puls se ubrzava, povećava se krvni pritisak. Pod dejstvom ekstazija može se igrati 6 sati bez pauze. Ne oseća se ni glad, ni žeđ, ne razmišlja se o neprijatnim stvarima. Ljudi izgledaju prijatno, svet postaje prekrasan. Jedan od efekata ekstazija je i jaka seksualna potreba.

Kada dejstvo ekstazija prestane javlja se osećaj emocionalne opustošenosti i depresije, uporna nesanica, napetost u mišićima, ponekad i podrhtavanje vilice.

Ekstazi slabi imunitet, čovek se mnogo lakše prehladi, dobije grip ili neku drugu infekciju.

Većina smrtnih slučajeva koji su povezani sa narkoticima ne dogodi se zbog predoziranja, već zbog toga što skoro istovremeno dolazi do otkazivanja rada bubrega u slučaju unošenja ekstazija u organizam.

Ekstazi se proizvodi u najrazličitijim oblicima: u malim ili većim kapsulama, u vidu malih okruglih ili pljosnatih tableta najrazličitijih boja kao što su roze, bele,  braon.....

Iz laboratorijskih istraživanja ekstazija koji se prodaje u Holandiji poznato je da se pod imenom "ekstazi" sve češće prodaju druge susptance. Prva istraživanja su pokazala da na tržištu postoji samo prirodni ekstazi. Kasnije su se na tržištu pojavile supstance slične LSD-u i ekstaziju, kao što su MDA. Takođe su pronađene lažne tablete i kapsule koje ne sadrže nikakve aktivne supstance. Kasnije su se kao ekstazi često počeli prodavati amfetamini. Proizvodnja ekstazija sve više i više prelazi u ruke nepoštenih ljudi. To objašnjava zašto na tržištu ima toliko mnogo ekstazija različitih doza i lažnog ekstazija. Činjenica da se u sastavu ekstazija sve češće prodaju amfetamini pokazuje da trgovci spida (od engl. speed-brzina) koriste prednosti popularnosti ekstazija.

Pervitin

PervitinPervitin i efedron su psihostimulatori domaće proizvodnje, koje prave ilegalni prozvođači od poznatog leka koji utiče na sužavanje krvnih sudova i koji se zove efedrin. Pomoću jednostavnih hemijskih procesa efedrin može da se pretvori u veoma grub i moćan psihostimulator, čiji molekul liči na molekul amfetamina.

Proizvođači imaju dva načina hemijske obrade efedrina. Prvi je jednostavniji i jeftiniji. Narkotik koji se dobije na taj način, narkomani zovu efedron.

 „Euforija“ od uzimanja efedrona je primitivnija i grublja, nego u slučaju uzimanja pervitina. Njegovo dejstvo se ograničava na podizanje raspoloženja i priliv snage. Opijenost je veoma kratka – najviše 30 minuta. Efedron brzo izaziva demenciju. Smatraju ga lošijom varijantom pervitina. Drugi put dobijanja narkotika je složeniji i skuplji. Takav narkotik narkomani zovu pervitin. Dobijen kao rezultat hemijske reakcije, ovaj proizvod prodaju ilegalni proizvođači u staklenim bočicama „za jednu dozu“ i unosi se u organizam  intravenski u vidu injekcije.

Užas ovog narkotika se sastoji u tome što je veoma jeftin. Proizvodnja narkotika od efedrina nije uopšte komplikovana nauka. Mnogi narkomani je nauče vrlo brzo.

Izraziti efekti pervitina

Pošto je pervitin intravenska injekcija, do opijenosti dolazi veoma brzo, nekoliko sekundi posle injekcije. Dejstvo pervitina narkomani opisuju kao topao, prijatan talas koji obuzima celo telo i traje svega nekoliko sekundi, zatim nastupa opijenost. Osećaji opijenosti opisuju se kao priliv energije, bistra glava , „razmrdavanje“. Podignuto stanje duha traje oko sat vremena, zatim nastupa pad: “Prakrasan svet kao da se okreće naopako. Sve se naokolo postepeno gasi. Telo se ispunjava težinom i umorom. Ne mogu se pokrenuti ni ruke, ni noge, izuzetno su teške i ne reaguju. Tada je najbolje biti sam, jer ako u blizini ima nekoga, čini vam se da vam ta osoba predstavlja pretnju, mrzite je.To je osećaj ranjene zveri. U takvom stanju može se desiti da date sve što imate, bukvalno sve, za sledeću dozu jer postoji jaka želja da se ponovo oseti njegov efekat.

Po prestanku opijenosti čovek ne može da zaspi, ne želi ni da pije, ni da jede.

Hemijska supstanca u njegovom sastavu je u startu zagađena, a doza se bira od oka. Zbog toga se agresija, samoubistva i napadi ludila u slučaju uzimanja ovog narkotika sreću češće nego u slučaju uzimanja drugih amfetamina.

 Hronični efekti pervitina

Odmah posle prvih eksperimenata sa pervitinom, već posle nekoliko meseci njegovog sistematskog upotrebaljvanja, on je čoveku postao potreban samo da bi se osećao dobro.

„Vrlo brzo shvatiš da nikada nećeš uspeti da ponoviš euforiju prve doze. Od zadovoljstva ostaje samo kratak osećaj...Ali nastavljaš da se bodeš, jer bez pervitina si u košmaru...Ja sam umela da ležim u krevetu nedeljama. Ne možeš ništa da radiš, želje nikakve nemaš, nemaš snage čak ni da ustaneš da kupiš hleba. Bodeš se kao po inerciji da bi se osećao normalno.“

„Treba se nekako oraspoložiti...“

Narkoman na pervitinu, osim neposredne opasnosti da se razvije ludilo kao rezultat direktnog hemijskog dejstva narkotika na mozak, stalno se nalazi u opasnosti da se kod njega razvije psihoza usled grešaka ili svesnih prekršaja vezanih za ilegalno pravljenje narkotika.

Narkomani na pervitinu od prvih do poslednjih dana uzimanja pervitina stalno osećaju posledice svojih svesnih i nesvesnih grešaka koje se događaju ilegalnim „hemičarima“ u procesu pravljenja narkotika.

Takve osećaje narkomani zanemaruju i zovu ih nus pojavama, ili skoro „normalnim“ (dozama većim od normalnih).

Čovek preživi periode otoka mozga, sopstveno ludilo izazvano trovanjem nervnog sistema kao neku „avanturu“- grupu neobičnih, novih i zbog toga zanimljivih osećaja.

Nauci je poznato da ljudski mozak može da preživi sličan otok ograničen broj puta. Najčešće bez ukazivanja stručne pomoći osoba umire tokom pete ili šeste  izražene psihoze.

Slične epizode se događaju i u slučaju uzimanja drugih psihostimulatora. Ali i u jednom i u drugom slučaju oni se javljaju posle prilično dugog perioda stalnog upotrebljavanja narkotika.

Pri ušmrkivanju kokaina na nos postoji opasnost da se razvije psihoza kod većine narkomana najranije posle godinu dana sistematskog uzimanja narkotika. Pervitin i efedron su nešto sasvim drugo.

Kod osoba koje upotrebljavaju ove narkotike, takva stanja mogu da se jave i javljaju se u bilo kom trenutku uzimanja stimulatora počevši od prve injekcije.