Politoksikomanija

PolitoksikomanijaPolinarkomanijom se naziva istovremena zloupotreba nekoliko narkotika. Prelaženje na upotrebu dva i više narkotika može biti uslovljeno trima osnovnim razlozima. Narkotik koji se ranije uzimao ne donosi željeni euforični efekat na račun tolerancije koja raste i u tim slučajevima bira se jači narkotik. Npr. prilično često uživaoci marihuane pribegavaju konzumiranju opijuma i njegovih derivata, pritom određeni broj narkomana obično uzima i preparate konoplje.

Praktično kod svih vrsta narkomanije sa vremenom dolazi do poremećaja spavanja. Uporna višednevna nesanica primorava obolele od narkomanije da pribegavaju sredstvima za spavanje, koja sa svoje strane izazivaju zavisnost. U ovim slučajevima uzimanje sredstava za spavanje postaje stalno, a njihove doze se postepeno povećavaju.

Narkotik koji se obično uzima postaje teško dostupan najčešće zbog finansijskih teškoća narkomana. Tada narkoman počinje da uzima druga sredstva koja izazivaju euforični efekat. To se obično primećuje u kasnim stadijumima narkomanije kod bolesnika s izraženim promenama ličnosti.

Ova grupa narkomana počinje da konzumira ne samo narkotike, već i druge supstance s toksičnim dejstvom, uključujući i alkohol. U nizu slučajeva narkoman u potpunosti prelazi na uzimanje toksičnih supstanci koje su mu dostupne i tada se više ne radi o narkomaniji ili polinarkomaniji, već o toksikomaniji ili politoksikomaniji.

Klinička slika polinarkomanije je teža i ne određuje se običnim zbirom delovanja pojedinačnih narkotika, već rezultatom njihovog uzajamnog uticaja. Promene ličnosti postaju grublje, asocijalno ponašanje poprima teže i izopačenije oblike, često se primećuju psihotični poremećaji koji dugo traju, a nisu retka ni smanjenja mnestičkih i intelektualnih funkcija. Rokove obrazovanja apstinencijalnog sindroma kod obolelih od polinarkomanije i složenijih slučajeva mononarkomanije određuje kombinacija narkotika koja se uzima, dnevna i pojedinačna doza preparata i način njihovog uzimanja.

Kod ovih bolesnika konstatuje se relativno brzo obrazovanje sindroma fizičke zavisnosti u svim oblicima. Najbrže obrazovanje svih simptoma oboljenja primećuje se u onim slučajevima polinarkomanije i kod složenijih slučajeva narkomanije kada su glavni narkotik opijati. Period javljanja prvih simptoma apstinencijalnog sindroma od početka sistemske upotrebe narkotičkih sredstava kod ovih bolesnika varira od tri nedelje do četiri meseca. U najkraćem roku obrazuje se apstinencijalni sindrom kod obolelih od kodeinsko-noksironske ili opijatsko-barbituratske polinarkomanije, što ukazuje na veliko pogoršanje stanja kod ovih oblika bolesti.

Kod svih bolesnika u stanju apstinencije aktualizuje se patološka želja za narkoticima koja dostiže težak ili srednji stepen izraženosti. Obolelima od mononarkomanije je obično teže da otklone pojavu apstinencije konzumiranjem narkotika koji obično uzimaju i pribegavaju drugim sredstvima samo u njegovom odsustvu, a oboleli od polinarkomanije i složenijih slučajeva mononarkomanije od samog početka teže da otklone apstinenciju koja je počela uzimanjem bilo kakvog sredstva koje im je dostupno (često pribegavaju uzimanju alkohola).

Kliničku sliku apstinencijalnog sindroma kod polinarkomanije i složenijih slučajeva narkomanije karakteriše polimorfnost uz uključivanje elemenata koji su karakteristični za različite vrste narkomanije i toksikomanije. Treba napomenuti da ukoliko u kombinaciju narkotika ulaze opijati, onda se klinička slika apstinencije uglavnom određuje delovanjem preparata iz grupe opijata.

Prognoza polinarkomanije uvek je loša, remisije su kratkotrajne u uslovima prinudnog lečenja narkomana, a više je poguban uticaj na njegove bližnje.

U nizu slučajeva narkoman u potpunosti prelazi na uzimanje toksičnih supstanci koje su mu dostupne, i tada se više ne radi o narkomaniji ili polinarkomaniji, već o toksikomaniji ili politoksikomaniji.

Klinička slika polinarkomanije je teža, ne određuje se običnim zbirom delovanja pojedinačnih narkotika, već rezultatom njihovog uzajamnog uticaja. Promene ličnosti postaju grublje, asocijalno ponašanje dobija teže i izopačenije oblike, često se primećuju psihotični poremećaji koji dugo traju, nisu retka ni smanjenja mnestičkih i intelektualnih funkcija.

Prognoza polinarkomanije uvek je loša, remisije su kratkotrajne u uslovima prinudnog lečenja narkomana, a više je poguban uticaj na njegove bližnje.

Postoje tri varijante kombinovane upotrebe narkotika:


Upotreba narkotika1. Kombinovana upotreba predstavlja istovremeno uzimanje dva ili više narkotika ili primenu sledećeg narkotika u stanju intoksikacije.
2. Naizmenična upotreba predstavlja uzimanje sledećeg narkotika odmah nakon završetka dejstva prethodnog narkotika.
3. Periodična upotreba predstavlja smenjivanje perioda primene različitih narkotičkih sredstava i njihovo kombinovanje.

Danas se zapaža porast kombinovane upotrebe narkotika - među ukupnim brojem narkomana povećava se broj bolesnika s polizavisnošću od različitih supstanci. Tradicionalno se smatralo da zavisnici od opijata ne konzumiraju alkohol i da prema njemu čak osećaju odvratnost. Danas se naročito među mladima zapaža rast kombinovane upotrebe opijata i alkohola, sve do razvoja hroničnog alkoholizma u slučaju zavisnosti od opijata i obrnuto.

U celini je klinička slika polinarkomanije uvek teža, budući da se ne određuje običnim zbirom delovanja dva narkotika, već rezultatom njihovog uzajamnog uticaja.