Marihuana

Marihuana

 

Marihuana izaziva mnogo različitih i oprečnih mišljenja. Doktori, učitelji, roditelji i sami korisnici različito se odnose prema njoj. Danas je u nekim zemljama upotreba ove supstance legalna, npr. u Holandiji i Švajcarskoj, a u Kanadi je odobrena kao medicinsko sredstvo u lečenju niza bolesti. Britanski časopis LANCET nije uvrstio marihuanu na spisak deset najopasnijih narkotika, stavivši je na 11. mesto.

Međutim nije sve tako jednostrano. Legalizacija marihuane donosi Holandiji oko dve milijarde evra kojih  joj nije lako da se odrekne, iako dostupnost marihuane privlači takozvane “drug tourists” koji su se više puta dočepali zabranjenog voća i stvara probleme pristojnim ljudima. Ograničavanje prodaje i upotrebe marihuane u poslednjih 5 godina se pooštrava. Donet je zakon o pet grama, od 1500 kofišopova ostalo je svega 730, nova licenca izdaje se samo u slučaju da se zatvorio stari kofišop. Čak su i liberalni Holanđani uzeli pauzu za razmišljanje. Kao što postoje motivi za legalizovanje, tako postoje i razlozi za zabranu. Najčešće je to uvođenje mladih u način života gde hemijski stimulansi ne predstavljaju ništa strašno, što dovodi do eksperimentisanja sa težim supstancama i formiranja narkomanije. Postoje ljudi, i to većina njih, koji imaju kontrolu nad sobom u stanju opijenosti. Takav čovek može sebi da dozvoli čašu vina uveče ili par dimova s vremena na vreme. Pritom on normalno funkcioniše, ispunjava svoje radne obaveze, ima planove, na adekvatan način komunicira sa svojim bližnjima. Nikome ne pada na pamet da takvoj osobi bilo šta zabrani. Sasvim je druga situacija kada se pojavi zavisnost od marihuane tj kada čovek izgubi ravnodušnost prema supstanci. Kod takvog čoveka menja se sistem vrednosti. On sve češće nalazi razloge da oseti dejstvo supstance. Sam stvara situacije, traži slično društvo, sve više vremena provodi s njima na štetu drugih interesovanja.

MarihuanaKada primete da je njihovo dete prestalo da se bavi sportom, da uči, da je stalno napolju s lošim društvom, da vređa i laže, roditelji pitaju: “O čemu se radi?”

Najčešće dobijaju odgovor: “Sve je u redu, nisam se naspavao, zato su mi oči crvene.” Kroz neko vreme situacija ponovo izaziva nemir – dolazi do problema u školi, dugova, promene karaktera i ponašanja, lažljivosti. I na kraju krajeva kada neko već kaže: “Vaš sin koristi narkotike”, počinju scene, testiranja, zabrane. Nažalost, mere ograničavanja same po sebi ne donose rezultat već je neophodno prijaviti se za lečenje zavisnosti od marihuane. Opšte je poznato da je najteže lečiti ljude na početku zavisnosti (kada čovek ne veruje da ima problem) i na kraju zavisnosti (kada je već teško to ispraviti).