utisci na kraju lecenja

 

Utisci pacijenata / mentalna blokada

9.02.2012
Za vreme kockanja bio sam dosta labilna osoba. Za sve ozbiljnije stvari u životu mislio sam: lako ću to. Pa samim tim i sa kockom ću lako. Međutim kako je vrjeme proticalo, stvari su počele izmicati kontroli. Posuđivao sam novac i kockao sve više i više. Izgubio sam sve dobre prijatelje, svojom nervozom udaljio ženu i djete od sebe. Dotakao dno života, razmišljao samo o ubistvu, krađi i najcrnjim stvarima.
U poslednji čas našao sam vašu kliniku na internetu, odmah sam pozvao majku da joj priznam istinu i kažem za vas. Termin je istog dana bio rezervisan.
Prva 2-3 dana osjećao sam se loše, samo iz razloga što sam to dozvolio sebi u životu, ali sam osećao i sigurnost vaše klinike, da se mogu izlječiti. Sve je išlo lako do tog tretmana hipnoze. Nisam znao šta me čeka toga dana. Odjednom život se počeo odvezivati unazad, pa naprjed, i tako nekoliko puta. Neke lijepe i loše stvari toga dana sam se sjetio, za vrjeme hipnoze naravno, ali najteži trenuci iz kockarskog života su se bezbroj puta smjenjivali pred očima. Osjećao sam se dosta teško i jadno. Iako jedva svjestan, samo sam čekao da svane novi dan.
Svanuo je, osećam se i dalje iscrpljeno ali dosta sigurnije u sebe, mjenjam život. Nikad u to nisam bio siguran kao danas. U pokušaju da odgledam utakmicu javila se velika nervoza, a u glavi je lupalo kao bubanj. Nisam mogao a ni želeo to da gledam. Toliki bol u glavi nisam doživeo u životu.
Sada sa svoje tačke gledišta mislim da sam uspeo u lečenju, kolika se nekad javljala želja za utakmicama, sada je mržnja duplo jača.
 
ispovest kockara dr vorobjev
26.10.2011. 
Pre lečenja razmišljao sam o heroinu i nije mi bilo bitno ni ko sam ni šta sam, ni šta sam dužan, ni kome sam dužan. Čak sam i voleo da me neko nađe, da me ubije, da ne živim. U razgovoru sa roditeljima sam odlučio da pokušam da ne uzimam heroin. Na lečenju sam razmišljao o svojoj porodici i sinu. Sve je išlo na bolje i motivacija je bila veća. Na mentalnoj blokadi sam doživeo nešto veliko. Negativna energija je iz mene nestala. Negacija za heroin više ne postoji. „Hoćeš da uzmeš heroin?“, pričali su mi ljudi oko mene, poznati i nepoznati. To neću da zaboravim. Sada ne mislim o njemu, nemam varijante kako da sredim šemu kada bi bio na ulici, nekako mi je mnogo dalek i želeo bi da tako ostane.
 V.D.
 
                                                              ***
Na početku sam vido sliku kad sam bio beba, i onda posle toga sam vido sebe u toj sobi, gledo sam u sebe, sećam se muzike što me je opustila i onda su hteli da me stave u drugoj sobi, ja sam usto sam a kad sam hteo da stanem na pod video sam kao da lego, izašo iz poda što je bio crn, kao da sam stao na zgradu, i onda sam počo da drhtim. Kad sam došo u drugu sobu osećo sam se loše zato što nisam mogo da hodam sam i nisam mogo uopšte da pričam. Posle par minuta mi je bilo malo bolje i onda se sećam neki glas što kaže droga je smrt, živi tvoj život. Posle sam pričo sa sobom u glavi i onda je Ruskinja mi skinula peškir sa glave, ona  je rekla da je ono što sam čuo droga je smrt, živi tvoj život, i ja joj reko to je ono što sam čuo u glavi i onda mi stavila peškir nazad na glavu i još sam malo pričo u glavi i to je sve što se sećam. Sad se osećam dobro i svaki par sati mi se ponavlja u glavi droga je smrt, živi tvoj život.
05.09.2011.
 
Pre lečenja život mi je bila kocka. Mislio sam da se sve vrti oko novca a nisam gledao neke druge stvari. Nisam želeo da prihvatim da sam se zarazio kockom i ostalim porocima kad sam shvatio da nemam kontrolu nad sobom.
Na lečenju mi je najviše pomogao povratak u normalu uz pomoć procedure. Na mentalnoj proceduri vraćale su mi se scene iz detinjstva i promena u glavi.  Potrošio sam vreme uz kocku a ne samo novac. To mi je bio prvi utisak kad sam se probudio.
Zaključak- Nov početak i ostavljanje kocke. Kocka-bolest!!!
Želim da budem sa svojom porodicom.
L.R.    F63.0
                                                           ***
Procedure
What I remember?
Walking into procedure room and sitting on a bed. Dr Alexy sat with me and explained the procedure. Then blood presure+pulse were taken-they were a little high due to nerves. 3 injections were given to me, one in the ass, 2 in the neck. Had to wear a hair net and then lie down as reality faded and I entered a trippy road of reality. Dr Alexy told me to picture my mum and sister, to think of their faces and of their warmth and love as reality dwindled. A towel was placed over my eyes and I was led by dr Alexy to a time and place where I was happy as a child. I went back to 3 years old before my younger brother became mentally and physically handicapped and before my younger autistic sister was born. I pictured the house we used to live in London, pictures of me and my brother as babies, as 2 and 3 year olds  at nursery. Then I was taken to school and remembered my best friend who was also good at music. Next was at a party which was nice at first-ectasy and speed until the doctors started trying to make me take heroin and crack which I didn't want and kept trying to push dr Alexy hard away which contained heroin. I kept saying no. Next was death  which was horrible. I couldn't breathe, I was suffocating with the whole world coming down on top of me. The towel was removed from my eyes and I was made to sit up.The next thing I remember was being wet and taken into nurses room, the nurse bringing clean clothes down for me. Went into the bathroom to change and then lay down for an infusion for about 15 minutes talking to the psychiatrist a little. I remember craving ectasy at first probably beacuse that was the only other happy time of my life- partying and being upto 4 years old when everything went wrong at home. I felt a surge of being strong, of being a figther, a survivor. I want to live. I remember crying a little with the psychiatrist as it became clear what a paradox my life was compared with my brother and sister. I still feel strong today and want to live and survive. In terms of drugs, I don't hate them but I don't want to use them or become an addict again. If they were put in front of me I honestly don't know if  I'd be able to say no. In terms of crack and heroin I never want to see or touch them again. In terms of other drugs I can't say that I'd never do them again. So I suppose I'm so/so. But I do know that I want to live which means not to use drugs and I will give 100% to live by that.
 P.T.O.
                                                            ***
Pre procesa procedure osećao sam se odmornim, svežim i možda malo napetim. Na početku procedure mi je bila muka zbog gubljenja kontrole nad telom i vrtoglavice u glavi. Sam proces procedure mi je krenuo sa nekim filmom o kockanju i kako je to najveće zlo i nesreća koju čovek može da priušti sebi i svojima. Posle određenog vremena kad sam ušao u fazu hipnoze pojavila mi se crna pozadina i na njoj beli album za slike. Album je tako počeo da vrti slike i da me vraća u prošlost. Setio sam se zajedničkih letovanja, zimovanja dogodovština, iz prošlosti. Setio sam se početka treniranja košarke, završetka školovanja, svega. Setio sam se prokockanog zlata i ljudi čije je zlato bilo. U jednom trenutku pred kraj hipnoze stajao je jedan rulet sto na kom je sedeo crveni čikica, svi su me pozivali da igram, međutim ja nisam želeo, odupreo sam se i rekao NIKAD VIŠE. Posle seanse bilo mi je muka, nisam osećao telo, ali sad mi je bolje.
Promenila se podsvest, shvatio sam da je to jedno veliko zlo, nemir i ne predstavlja ništa dobro. Imam jak motiv i jaku želju   da više nikada ne kockam. 90% sam uveren da se neću više kockati jer želim normalan život uz porodicu. 
M.L. 
                                                    ***
Kad sam krenuo na seansu osećao sam se dobro i srećno. Međutim kada je krenula seansa bilo mi je mnogo loše i svakakve stvari , tužne su mi misli prolazile kroz glavu, kao napr. pogibija, smrt i td. Video sam sebe u kovčegu kako ležim a oko mene dosta ljudi koji su komentarisali da mi je ovakav kraj i trebao da bude. Video sam sve neku tugu, rođake i drugove kako ginu. Poginuli su brat i tata a ja sam bio u kovčegu. Odvratno sam se osećao kada sam video sebe mrtvog, a kao bio sam živ. Pošto sam video smrt najbližih, svoju smrt, seansom sam shvato da više nikada ne smem da uđem u kockarnicu jer ću izgubiti sve, najviše porodicu. Gadi mi se kocka, rulet, brojevi, ljudi u kockarnicama.  
S.D  F.63
                                                             ***
31.01.2011.
Počeo sam da se kockam kada sam imao 13-14 godina, sa društvom sa kojim sam igrao košarku. Ispočetka, igrao sam samo sportsku kladionicu ali kako je vrijeme odmicalo počeo sam da tu zabavu shvaćam kao nešto mnogo ozbiljnije, i ulozi i preokupacija time su rasle iz dana u dan. Uvijek sam nalazio vremena da svratim do kladionice bez obzira ako sam zbog toga kasnio na treninge ili u školu. S vremenom, moja zavisnost se povećava i svaki vikend bez kladionice bi bio dosadan. U periodu 17-te i 18-te godine se nisam kockao jer sam bio u USA, i nisam imao vremena da razmišljam o tome.
Nakon moga dolaska u Beograd, 2007/8 godine ponovo počinjem da se kockam, na početku je to bila samo kladionica a nakon nekog vremena počinjem da igram rulet po prvi put. Od toga dana, počeo sam da gubim bitku sa samim sobom, tj. da gubim  svoje karakteristike i vrline, ostala je samo mana-bolest, rulet. S  vremenom postajem zavisnik od ruleta, gubim dosta novca i često igram do poslednje pare u džepu. Onda polako kreću i dugovi, kradem od svojih novac kako bi igrao ili vratio novac, počinje era mojih obmana i laži: kada, gde, kako i koliko?
Iz dana u dan te laži postaju veće i učestalije i naravno obuhvataju sve veći broj ljudi iz mog okruženja.
Dešavalo mi se da kad ostanem bez novca, otvorim telefonski imenik i listam, tj. tražim od koga bih mogao da pozajmim novac, niti jednog trenutka ne razmišljajući da li će to uništiti moju reputaciju i ugled, a naposletku poštovanje i ugled mojih roditelja.
Mesecima se stvarao taj začarani krug ljudi po principu uzimala-davala, ne znaš ni kome si ti dao novac a ni kome duguješ.
Shvatio sam vremenom da se nervoza u meni i stres sve više gomilaju i da nekad reagujem na gluposti na koje ne bih prije, jednostavno nae prepoznaješ sebe u mnogim situacijama. Sve ovo me je navelo da tu bolest ostavim zauvek i vratim se starom životu i starim navikama.
Kad „izgubiš“ roditelje, prijatelje, curu, familiju zbog hira i gluposti, shvatiš da su ti u životu neke stvari mnogo važnije i treba ih ceniti, jer kako kažu:“Tek kad nešto izgubiš, shvatiš koliko ti je to značilo.“
Dugo sam vremena izbegavao temu kocke sa bilo kim u familiji, jer sam znao da mi je to najslabija tačka i odmah bi odreagovao burno, nervozno, tj. bio bi izbačen iz takta. Znao sam da moja najuža porodica mnogo ispašta zbog toga, kako psihički tako i zdravstveno. Mnogo sam vremena to i sam znao, ali kad god bi ušao u CASINO zaboravljao bi na sve to i maksimalno bi se svemu tome posvetio kako bih vratio novac koji dugujem. Desilo se i par puta da sam išao iznerviran nekim drugim problemima ne shvatajući da mi „ovo“ donosi još veće zlo. Vremenom shvatiš koliko si vremena, živaca, prijatelja izgubio, tj. zapostavio jer si ustvari bio konstantno posvećen obrtom i kombinacijom novca, laži i obmane ljudi oko sebe. Jednostavno nisam shvatao da imam mnoge mogućnosti u životu koje nisam iskoristio jer sam izgubio dosta poverenja ljudi oko sebe do kojih mi je stalo na ovaj ili onaj način.
 
                                                            ***
01.02.2011.
Ušao sam u prostoriju za proceduru i tretman je mogao da počne. Isprva sam imao veliki strah jer sam se plašio moje reakcije na celi proces.
Procedura je bila izuzetno mentalno teška, mnogo zvukova, slika, praktično ti celi život prolazi kroz glavu. Javljale su mi se raznorazne slike i sećam se da sam se tresao ali i ne baš svega. Samo na neki sekund, tj. na bliceve.
 
03.02.-Nakon procedure sam se osećao mnogo malaksao, bespomoćno, iscrpljen kao nikad u životu, mnogo loš osećaj.
Još sam malo ošamućen ili neispavan, ne znam ni sam kako bi opisao to stanje, u sebi osećam toplotu i želju da vidim svoje roditelje da ih zagrlim, da se malo ispričam sa njima po prvi put u životu 100% iskreno.
Osećam da sam pun snage i toliko stvari planiram da uradim kako bih povratio izgubljena poverenja i ljubav koji su mi potrebni da u životu postignem svoj cilj, svoj poslovni uspeh, kako bi naposletku od mene ispao dobar čovek i ako Bog da pravi otac. Izbegavam neke ljude maksimalno i posvetiću se pravim stvarima i ispunjenju svog slobodnog vremena sa pravim obavezama.
„Riječi u životu nisu toliko bitne, koliko i sama djela. „
Hvala,
P.M.
                                                             ***
Na početku seanse osećao sam se jako opušteno, vrtio sam filmove iz svog života, na samom početku sjetio sam se slike kad sam bio malen. Bio sam naslonjen na plavi motor, ima sam negdje 6-7 godina. Bio sam opušten i razigran. Otac me je tada slikao i tu sliku imam kući. Poslje te slike video sam dilera droge, osobu koja me prvi put počastila sa heroinom šmrkajući na nos. Vidio sam scenu prvog uzimanja droge a sad mi je ona bila jako prljava, znači osoba i cjeli taj događaj mi je bio gadljiv. Nakon toga počeo sam razmišljat o curi i to mi je sve više prijalo. Video sam nas dvoje zaljubljenih sa dvoje djece kako šetamo nekim parkom, djeca su bila muško i curica. Osjećao sam se jako ponosno. Puno su mi razni poznanici dužni para pa su mi oni prolazili kroz glavu a ja sam tražio rešenje za takve probleme. Onda sam se opet sjetio djevojke i to me vratilo iz tog crnog filma u životopisni. Sjetio sam se matere pa je došlo do toga da sam posjetio grob i ljubio sliku njenu.
R.V. F11.2
                                                           ***
Iskustvo sa senase S.D. 30.06.2011.
 
Na početku seanse su mi se javile dve slike. Jedna slika je opisivala život sa kladionicom. U toj slici sam išao u kladionicu uzevši novac. Sa druge strane, druga slika je bila život bez kladionice, u njoj sam video suprugu, dete, majku i ostalu rodbinu. Kako je tekla seansa slika sa kladionicom je odlazila a sve više mi se približavala slika bez kladionice. Kad se završila seansa kroz misli su isle slike porodice. Sada posle seanse ne mislim više o kocki.
PRE LEČENJA
Veliki deo vremena  sam razmišljao o kladionici
-neraspoložen
-uništen
-misli o tome kako ću i od koga pozajmiti novac za kladionicu
-stavio sam drage osobe na stranu i samo o kladionici razmišljao
U TOKU LEČENJA
-dolaskom ovde želeo sam da se rešim kocke
-u toku lečenja sam razmišljao kako ću da živim bez kladionice
-lečenje je bilo dobro, doktori i sestre takođe
-počeo sam polako da zaboravljam na kladionicu
-nakon seanse sam uspeo da zaboravim na kladionicu
NA KRAJU LEČENJA
-danas se osećam dobro
-nemam misli o kladionici
-sad samo razmišljam o porodici i kako da budem sretan sa njima i oni sa mnom.
S.D.
                                                            ***
Pre lečenja sam bio zavisnik od heroina (2-3g) dnevno. Bio sam jako neodgovorna i sebična osoba i gledao samo svoje interese (heroin) dok se moja porodica recimo ustezala za mnoge stvari po trošenju novca. Za mene je recimo 2000 din bila sitnica, a moja majka je s tim parama raspolagala i po nedelju dana. U ovakvom pogledu bio sam ovisnik heroina i nisam umeo da se obuzdam. Imam i verenicu gde mi je bilo žao da jednom u nedelju dana izađemo na neku večeru nego gledao da sedim kući, gledam tv i da ubeđujem sebe da mi je lepo, a stvarao sam samo monotoniju.
Posle lečenja, sebe smatram mnogo odgovornijom i zrelijom osobom bez obzira što imam punih 28 godina. Na lečenju sam shvatio šta je ustvari porodica i sa koliko volje oni hoće da me vrate na pravi put a i sam to sebi želim jer sam kroz terapije i razgovore sa stručnim ljudima shvatio da život sa drogom vodi samo u propast. Voleo bih da sam ona stara osoba koja je bila pre uzimanja heroina jer ću samim tim usrećiti svoju porodicu i sačuvati sebe i svoju ličnost. Prosto rečeno ne vidim sebe više u tom svetu gde se sve svodilo na drogiranje.
 
M.N F 11.2
                                                             ***
Čuo sam zvuke roditelja iz detinjstva.
Osetio sam da sam ostao bez vazduha i da sam umro i da me zakopavaju u sanduku.
Na kraju sam čuo rečenice doktora:“Ja sam pobednik, pobedio sam drogu!“, i te rečenice sam ponavljao.
Nakon mentalne blokade imam veći strah prema heroinu i više samopouzdanja i sigurnosti u sebe.
K.N.
01.06.2011.
 
                                                            ***
Počelo je avgusta meseca 2007.god. Radio sam kao konobar u kafiću. Pored kafića nalazila se kockarnica u kojoj je radila moja drugarica. Ja sam često odlazio tamo, ali zbog nje, nisam se kockao oko 2 meseca dok sam išao. Onda sam jednog dana uplatio 500 dinara i ona mi je objasnila pravila igre. Sledećeg dana opet sam otišao, seo, uplatio 500 din i tog dana dobio 16 000 din. Videvši da je to isplativo sledećeg dana sam primio platu i otišao opet i izgubio sam sve. Posle toga bilo mi je krivo i rešio sam da povratim izgubljeni novac. Otišao kući, uzeo novac koji sam uštedeo i prokockao i njega. Nisam znao šta ću sa sobom tada i rešio sam da pozajmim novac od druga da bih povratio svoj novac i tako je počelo. Zajmio sam od 500 do 1000 evra svakoga dana i stigao sam do cifre od 9700 evra, pomalo sam dobijao, pomalo gubio. Uspeo sam da smanjim dug na 380 000 din. Jednog dana uzeo sam jos 80 000, otišao i uspeo da povratim sav novac koji sam dugovao. To veče dobio sam 426 000 din. Vratio sam novac drugu i zakleo se da nikad više neću zajmiti pare za kocku. To je sve trajalo do polovine septembra. Ja od tada ne zajmim novac za kocku nego se kockam samo sa svojim novcem. Od tada sam kockao sa manjom količinom novca sve do 2009. godine kada sam počeo da radim i trošim veće količine novca. Želim da prestanem da kockam.
Pre pocedure osećao sam se prazno, bez volje za životom. Bio sam sam, usamljen, distanciran od ljudi. U toku procedure prvo sam video brata, video sam njegovo odrastanje i sebe pored njega. Posle toga video sam svoju porodicu dok smo svi bili zajedno. Setio sam se srećnog detinjstva do raspada porodice. Posle sam video crkvu, bilo mi je teško što sam se udaljio od nje zbog kockanja. Video sam sebe dok sam bio beba, to mi je bio mnogo srećan trenutak. Sećao sam se cele familije i svih srećnih trenutaka provedenih sa njima. Zatim svih školskih drugara i perioda školovanja. Doktor me je pitao da se setim kocke i kada sam se prvi put kockao. U početku nisam mogao da se setim, ali kasnije sam se setio. Setio sam se da sam se prvi kockao u 2 razredu osnovne škole, na vašaru. Tada sam ostavio sve pare na spravi koja liči na rulet. Pokušao sam da se setim prvog ulaska u kockarnicu ali kada bih zakoračio da uđem,  vrata bi se udaljavala od menei nestajala u daljini. Na kraju sam video sahranu čoveka u sanduku koji nisam ja, nije imao oči, ali umesto očiju sam video sebe za ruletom i taj sanduk je zakopan. Posle procedure sam se osećao srećnim zato što sam živ i opet sam onaj stari.
I.K.  10.06.2011. F63.0
 
Pre lečenja pio sam mnogo. Nisam imao kočnicu. Pio sam piva, rakije, vina. Pre dolaska na kliniku nisam prihvatao da imam problem sa alkoholom. Već sam mislio da mogu kontrolisati sebe. Ali ovde sam shvatio da imam fenomen prve čaše. Mogao sam da ne pijem određeni period, ali kada bih popio prvu čašu nastavio bih dok ne padnem. Najčešće sam pio u društvu, za ruletom, ili kada bi mi se dogodilo nešto loše(raskid, svađe u porodici).
Na kraju lečenja.
U toku lečenja počeo je da mi se gadi alkohol. Kad god bih pomislio na alkohol stvorila bi se mučnina u stomaku. Iako sam mislio da nemam problem sa alkoholom shvatio sam da ga ipak imam jer nisam imao meru kada počnem da pijem. Posle probe implanta i bukvalnog umiranja više nikad u životu neću pomisliti na alkohol a kamo li popiti. Planiram da završim školu i ako budem postigao  da radim.
I.K.
                                                            ***
Koje promene uviđam sada?
Tačno pre deset dana sam došao u ovu bolnicu i doživljavam mnogo promena.
Počeo sam mnogo više da gledam na sebe, na svoj spoljni  izgled. Ranije sam se bio zapustio. Nisam se svaki dan tuširao ili brijao. Sada čak i zviždim dok se kupam. Još jedan dobar primer je to da se sada ne obazirem na jednu devojku i mislim da je ona prava, već mi se sviđaju njih par. Na početku, kada sam došao ovde imao sam jednu sa kojom sam se dopisivao. Mislio sam samo na nju. Posle par dana sam upoznao malo bolje Ljubicu, mnogo mi se svidela. Prekjuče je došla Jana, mnogo slatka devojka. Počeli smo da se mazimo. Ranije mi se to nije dešavalo da mi se svide više njih, već sam uvek imao jednu i to je morala da bude bez obzira da li sam je poznavao. Verovao sam u tu ljubav na prvi pogled. Sada sam shvatio da sam sebe zavaravao. Mnogo više stvari su bitne za jednu vezu osim te zaljubljenosti na prvi pogled. Sada vidim isto koliko je taj kokain i alkohol loše uticao na mene i moje osećanje. Sam sam sebe sažaljevao pijući alkohol, a pravo osećanje nisam mogao da razvijem pošto je kokain vladao mojim mozgom. Vidim sada da sitnice čine život i da će sve u svoje vreme doći na svoje mesto. Bitno je da započnem faks i da ga završim, a devojke će doći same.
S. 23.05.2011
                                                          ***
Počeci mog kockanja idu od šestog razreda osnovne škole kada sam igrao poker aparate.To je trajalo skoro 2 godine. Nakon toga kocka me nije privlačila jer sam bio orijentisan na sport, sve do te fatalne 2006.godine.
Tada, tj, sredinom 2006. pa sve do kraja iste godine počinju velike uplate na sportskoj kladionici, veliki dobici, ali i još veći gubici. Sa kladionicom prvi put prekidam početkom 2007. godine i apstinencija traje do sredine 2008. Tada mi je bilo divno, mislim na period apstinencije. Nižu se uspesi na svim životnim poljima, pogotovo sportskom.
Od sredine 2008. pa do dana današnjeg igrao sam povremeno sa periodima apstinencije i periodima gde sam opet ulagao, dobijao, ali uvek više gubio. Sve više i više se u društvu o meni pričalo u smislu kockara, a ne nekog što sam ja zaista: dobar čovek, dobar drug, dobar fudbaler. Mnogo ljudi sam izneverio pazajmljujući od njih novac, a kojeg i sada dugujem (2000evra).
Od svega što mi se dešavalo u pomenutom periodu najviše me boli bol koji sam naneo svojim roditeljima koji su jedni časni i pošteni ljudi i koji to od mene ničim nisu zaslužili. Žalim, hoću i mogu da se promenim.
U bolnici “dr Vorobjev” sam došao na svoje insistiranje lično. Istina, za lečenje nismo imali novca već su ga roditelji pozajmili a moja je obaveza da ga vratim RADOM, ne KLAĐENJEM.  Za ovu ustanovu sam čuo mnogo pozitvnih kritika u šta sam se i sam uverio. Bez ikakvog laskanja, mislim da se radi o pravim profesionalcima koji će mi pomoći u mojoj borbi da se otarasim ove opake bolesti koja mi je odnela sate i dane u nepovrat, bolesti koja mi je donela noći nespavanja, unela nervozu u mene i moje najmilije i najvoljenije.
Od ove bolnice nikako ne očekujem da me sama izleči, već da mi samo da vetar u leđa, da mi bude vrsta inicijalne kapisle u mojoj borbi i nastojanju da se potpuno izlečim od kockanja.
Došao sam ovde sa čvrstom i jakom voljom da se jednom za sva vremena rešim tog zla. Uspeću u tome! Znam, verujem, uspeću u tome!
Hoću da opet budem onaj stari čovek koga svi vole, koji je omiljen u društvu, čovek koga svi tapšu zbog gola sa 20 metara a ne zbog dobitka na kladionici. MENJAM SE!
T.D.
Pre nego što sam započeo seansu osećao sam se potpuno mirno i opušteno. Za vreme seanse su mi se desile neke neverovatne stvari i slike iz celokupnog mog života. Od detinjstva pa sve do halucinacije o sopstvenoj smrti. Čak tri puta sam sanjao sopstvenu smrt.
Tokom seanse sam tačno mogao da raspoznam šta je to što ja trebam da radim i da stremim ka tom cilju i sve one koje ne trebam da radim (kockanje, smrt zbog kockanja, prepirke sa ocem i majkom, laž).
Takođe, dobre i loše stvari su bile izmešane i tačno se moglo zaključiti šta je dobro, a šta zlo.
Najviše što me iznerviralo i povredilo tokom seanse jeste plač, bol i tuga moje majke i oca.
I nakon seanse kad sam došao u sobu, skoro celu noć sam razmišljao o tome i nikako nisam mogao zaspati i jer su mi se stalno vraćale slike mojih izbezumljenih roditelja.
Sledećeg jutra sam bio još malo ošamućen zbog lekova, ali sam bio dosta bistriji u glavi. Za vreme jutarnje infuzije pri razgovoru sa psihologom morao sam i da zaplačem jer mi se sve skupilo u grudima i u duši. Takođe tokom noći sam u par navrata pokušao da pomislim na kladionicu, ali mi se pri svakoj pomisli na nju stvarao neverovatan osećaj mučnine i gađenja.
Pre lečenja: napetost, nervoza, nesanica, prepirke sa roditeljima, izbegavanje razgovora, bežanje od problema, laž.
Za vreme lečenja: rešenost da se problem sa kockom zauvek reši, vraćanje komunikacije i otvorenog razgovora, mirniji snovi, suočavanje sa problemom, način za rešenje problema sa kockom, manja nervoza.
 
Na kraju lečenja: osećaj neverovatne energije za drugim, boljim zdravijim životom, bistriji pogled, bistriji mozak, raspoznavanje dobrog od lošeg, shvatanje suštine života i samog življenja.
Izuzetno sam zadovoljan načinom lečenja i metodama koje se ovde koriste, stručnost pogotovo. Mnogo  mi je pomoglo da raspoznam dalji put kojim ću ići kada izađem odavde.
T.D.
                                                        *** 
Pre seanse sam bila mnogo uplašena zato što nisam znala šta me čeka. Prvo sam videla svoje detinjstvo, baku i deku kako su me držali za ruke. Posle toga sam videla majčino oko i oca koji je izgledao mnogo starije nego što jeste. Jedva je hodao uz pomoć štapa. Bila sam baš tužna. Posle toga sam videla strašnu scenu, ljude zazidane u zidove bunara i kojima se sliva krv niz telo. Boje koje sam videla tada su se razlivale. Bila sam uplašena, besna, tužna…Sve u isto vreme. Samo sam želela da se što pre završi. Na kraju sam videla svoju sahranu, osećala sam kako mi zemlja pada na telo, nisam mogla da dišem. Videla sam i svoju nadgrobnu ploču i puno ljudi uglavnom iz porodice, svi su plakali.To me je mnogo povredilo i uznemirilo. Posle procedure sam bila presrećna, kao da sam se probudila iz mrtvih. Bila sam srećna što sam živa i što se sve to završilo. Danas mogu da me usreće sitnice, što nije bilo ranije. 
J.S.
                                                         ***
Kada sam popio lek, legao sam na krevet, doktori su mi stavili slušalice na uši i prekrili me. Тada sam kao kroz san upao u neki trans. Celo telo kao da mi je postalo kamen. Nisam mogao da mrdnem. Kada je počela muzika da svira video sam lepe stvari iz prošlosti. Mesta na kojima sam bio, ljude kojih sam se setio. Sve neka lepa sećanja. A posle toga je počelo ono sve lošije. Video sam moje roditelje kako plaču. Video sam sebe kako ležim u kovčegu kao leš, kako me droga dovodi do propasti i kako ostajem sam. Iz toga sam hteo da se probudim ali nikako nisam mogao. To me je dosta dugo držalo. Kada je to sve prošlo bio sam uplašen. Došao sam do zaključka da me droga vodi do dna i da je ovo što sam sada video zadnji čas da moram da se probudim i da krenem normalnim životom.
30.05.11 posle seanse S.P.
 
                                                          ***
Meni je u 1.nedelji bilo veoma teško. Dok sam primo procedure osjećo sam se slabo i teško u glavi. Plašio sam se mentalne procedure. U toku mentalne procedure sam vidio majkine tužne oči kako me gledaju i bilo mi je teško što sam osjetio taj bol. Iz sata u sat mi se sve više vrtilo u glavi. Ostalo se ne mogu sjetit. Posle procedure se osjećam bolje i gledam sve pozitivnije. Gadi mi se na drogu i na pacijente kad ih vidim. Imo sam osjećaj da hoću da pobjegnem od takvih  pacijenata.
 K.K. seansa
                                                          ***
Pre lečenja: Bila sam van sebe. Želela sam neke ekstremne stvari, bila sam u totalnom ludilu. Nekad imam nekontrolisanu želju za lekovima i kad popijem, odahnem. Kao da sam dobila ne znam šta. Bila sam srećna kad ih imam kod sebe, osećala sam se sigurno sa njima. Prvo sam uzela jednu, pa dve, pa tri, i tako sve više i više. Pila sam i preko dana, odmah, čim ustanem. Samo mi je bilo u glavi da uzmem novac od roditelja i odem u prvu apoteku. Nije me zanimalo da li sam se sredila, da li izgledam lepo, samo sanval mi je bio važan i niko na svetu. Kako sam uzimala jače doze, bilo je gore i gore. Svađa sa roditeljima, ružne reči, svađa sa društvom, razni  konflikti, brzo menjam raspoloženja i brzo se rasplačem. U nekim trenucima ponašala sam se kao malo dete. Kompletno ludilo. Nekontrolisano sam jela, šminkala sam se grozno, stavljala sam jake boje na svom licu. Nisam uzimala svakog dana i tada mi je bilo lepo, mirno, nisam imala krizu, ali sam bila pomalo  nervozna. To me drži 5-6 dana, nekad 10 pa onda počinjem da planiram kako da kupim i odem i kupim.
Za vreme lečenja: Jedne noći sam popila tablete, uzela sam u šaku, ne znam koliko je bilo. Kad sam se probudila, bilo mi je grozno dosta mi je bilo svega i probudila sam roditelje i rekla da hocu u bolnicu na lečenje. Pri toj pomisli koža mi se ježila ali sam čvrsto rešila da svemu dodje kraj. Došla sam ovde. Ovde sam osetila neku sigurnost, mir i imala sam vremena da razmislim o svemu. Puno mislim o svom životu, o sebi i onima oko sebe najviše. Nisam htela da moji dolaze u posetu jer hoću jednom u životu da nešto rešim sama, da budem jaka, da izdržim sve muke da bi živela kao sav normalan svet. Ovde su svi nasmejani, pažljivi, jednostavno vlada neki mir. Shvatila sam da sam učinila najveću grešku u svom životu i da problem ne može da se reši čarobnim štapićem, nego treba uložiti  mnogo, mnogo truda i napora. Došla sam ovde sa ciljem da se izlečim ali sam svesna da to ne zavisi samo od lekara, nego najviše od mene. Moram da se potrudim da dovedem svoj život u normalu i da pre svega budem srećna i svi oko mene. Ovde sam naučila da volim samu sebe.
Procedura
Počela je vrtoglavica, pa onda mučnina u stomaku, sve mi se vrtelo, nisam imala ravnoteže, kao da hodam na koncu. Prvo su se pojavile zelene tačkice, pa mama i ona u naručju drži bebu. Zatim tata i mama, bili su lepši nego ikada. Sestra se pojavljivala na blic. Videla sam sebe i jako sam bila lepa i doterana, stajala sam na suncu, i druga slika, isto sebe ali sa maskom i oči su mi se videle, imala sam strašan pogled i podočnjake. Devojčica bere cveće, krupne bele cvetove i gleda prema zemlji, pa je pogledala u mene naglo i u tom trenutku je iz njenog lica izašlo strašno čudovište. Mašina za tablete u hodniku bolnice, iz nje izlaze tablete na sve strane i kotrljaju se po podu, mašina se pretvara u mašinu za voće. Ja skačem sa kruga na krug, ali kad se prethodni smanji, čujem glasove, čujem da neko priča, ali ne razumem šta. Videla sam plažu. Prolazim kroz neki tunel sive boje neverovatnom brzinom. Vidim sebe i sestru u detinjstvu, hodamo u velikim cipelama. S vremena na vreme se ponovo pojavljuju zelene tačkice. Čujem doktora kada mi kaže da se borim, da ne uzmem tablete, pitao me da li sam ih videla, ja sam odgovorila nejasno. Čula sam kako nešto pada, neki predmet, cimnula sam se, ali doktorka mi je rekla da je to u mojoj glavi. Mučnina je dolazila čim ustanem, a išla sam 3-4 puta u wc. Polako je sve prestajalo ali ne skroz. Još po malo sam bila “u oblacima” i imala još po koji trip ali vremenom je prestajalo. Nisam mogla da spavam jer sam mislila samo o tome.
A.
                                                           ***
 
Moje zdravstveno stanje pre početka lečenja bilo je u lošem stanju po sopstvenoj proceni. Obzirom da se do sada nisam obraćala doktoru u vezi alkoholizma.
Osećala sam psihičke tegobe, odnosno bezvoljnost, veliki umor ali psihički nezadovoljstvo sobom, svojim životom sadašnjim. Plašila sam se da li ću uspeti da ispunim zadatke koje sam odredila sebi, a u suštini sam sigurna da to neću uspeti uz alkohol. Jednostavno nisam uspevala sama sa sobom da opstanem. Alkohol sam u 90% slučajeva pila sama, što zbog stida mada vrlo često zbog tužnih misli.
U porodici je vladala uvek neprijatna atmosfera u iščekivanju mog pijanstva obzirom da sam pila alkohol periodično po par dana.
U toku lečenja sam shvatila ogromnu štetnost alkohola u potpunosti.
Nakon lečenja volela bih da uspostavim iskreniji odnos sa svojim bližnjima, najviše sa suprugom.
Da ispunim svoja očekivanja u karijeri. Inače bez griže savesti mogu reći da prijatelji i porodica nesvesno vrlo često doprinose razvoju ove teške bolesti.
Moje stanje pre nego što sam došla na kliniku je bilo katastrofa, užasno. Nisam mogla da radim i vodim računa o sebi. Pila sam votku svaki dan, u zadnjih pola godine po litar dnevno. Motiv lečenja je bio moje zdravlje i moja deca. Otkad sam  na klinici, osećam se dobro, nemam želju za alkoholom. Volela bih da mi se raspoloženje i koncentracija poprave.
14.04.2011. V.V.
 
                                                           ***
Mentalna procedura
Kada sam dobio 2 injekcije u vrat, doktor mi je rekao da legnem…i pitao me šta se lepog sećam iz svog detinjstva. Sećam se da sam mu govorio o svom drugu Zoranu i o našem odnosu tada jer Zoran je bio moj najbolji drug s kojim sam ja kasnije počeo da se drogiram. Pričao sam mu i o mom drugu Marku, koji je takođe bio jedan od mojih najboljih drugova. U tom trentku ja sam se teleportovao u neku drugu dimenziju i našao sam se kao u nekoj diskoteci gde se čula glasna muzika. Ljudi su mi nudili sve i svašta sa svih strana i ja sam se tome odupirao. Onda sam opet čuo doktorov glas koji me pitao za moju rođenu sestru Anu i moj odnos sa njom. Ja sam mu objašnjavao i svo vreme prolazio kroz neke lavirinte koje ne mogu rečima da opišem  kako su izgledale. Na kraju sam se našao sam  ispred i ja sam osetio veliko olakšanje.To je otprilike sve čega mogu da se setim, ali mi je bitno da sam na heorin na neki način sasvim zaboravio.
Č.B
                                                             ***
Pre lečenja živeo sam nekim”normalnim životom”. Rano ustajanje, odlazak na posao i trening te briga o životinjama. Bez razmišljanja o heroinu ali sa uzimanjem subotexa. Nisam živio klasičan narkomanski život. Život je bio sređen bez osoba iz bliske prošlosti.
U toku lečenja nisam razmišljao o drogi jer sam imao želju izlečenja. Zbog procedura nisam razmišljao o prošlosti ni o budućnosti, jer sam se fokusirao na lečenje.
Nakon lečenja osećam se bolje. Razmišljam trezvenije i kvalitetnije. Volim biti zdrav bez droga. Idemo dalje u nove pobede!
D.S. 15.03.2011.
Od 14.02.2011. godine otkad sam se počeo lečiti meni je dobro i bolje se osećam. Znam šta sam sve radio i koristio i odlučio sam u prisustvu oca i majke i rodbine da se lečim i izlečim do kraja.
 
Od kad se počeo lečiti u vasoj bolnici,  M. se bolje oseća iako to još nije kako  treba, ali se vidi boljitak. Njegovo ponašanje nije više kako je bilo, nema one agresije i vike po kući i svađa. Imam osećaj da ide na dobro. I ovih 15 dana lečenja njegove priče nisu toliko daleko išle prema kriminalu iako ih nekad upotrebljava. Sa nama u kući ne priča o tome jedino kad mu dođe devojka ali ona ga prekida da ne priča, pa se smiri. Preko dana je puno bolji, jedino ujutru kad ustane traži da ide napolje i tu je malo ogresivan ali se brzo smiri.
majka
 
                                                            ***
Evo ovako, kada sam bila u Švicu pušila sam puno trave i puno mi je trebalo. Svaki dan po tri jointa, iskreno da kažem.Trebao mi je taj svet kad sam naduvana. Jela sam samo malo i pila sam više. Kad sam bila kod mame, jela sam zdravo. Sad, pre nekoliko dana sam bila u ruskoj bolnici i još sam tu do danas oko 14h. Šta je sve bilo u te dane? Evo ovako, imala sam terapije. Zove se infuzija sa vitaminia. To mi je dobro bilo i za krv. 2 boce svaki dan.
Imala sam dugu proceduru, to je tako da spavaš i oni ti mozak kontrolišu, da li ti treba droga. Mislim da je to za to, sada me bole mišići, ”mislim”. Šta još da kažem? Ne mislim više na travu, ali se pitam kako bi bilo da nisam ovde došla? Možda bi ja dalje i dalje pušila. Hvala vam.
N.O. 02.01.2011
                                                          ***
 
Da li sam imala očekivanja ili strahove od procedure?
Iskustvo koje je jednom rečju “oslobađajuće”.Očekivanja - ne, strahovi - ne, ali je postojala doza sumlje, nepoverenja u ishod, način, tok celoga iskustva. Moj odnos prema hipnozi u najbukvalnijem značenju nije baš definisan…ali ovoga puta kao ni jednom do sada sam se “prepustila”!!! Uplovila u carstvo sopstvene podsvesti, doživela susret sa sopstvenim bićem, onim iskonskim čistim, koje “ljubav” se zove.
Ona je bila svuda oko mene, tako blizu mene, a drugi vazduh diše. Haljina joj je menjala boje….Likovi moga pokojnog muža, moje dece, moga oca su spojeni u jedno veliko, nalik na kristalno nebo.
A ja?
Vrelina vlada telom mojim, strah ne postoji, samo “Božanska ljubav”!
K.K.
08.03.2011.
                                                          ***
Kad sam došao bio sam napet i bez volje za život. Sad sam pun volje. Pun podrške vidim sebe samo u budućnosti, sa puno volje za život, vidim sebe za godinu dana bez dugova, bez kocke sa ženom i decom veseo, samo zdravlje, biće sve kad je čista duša…
S.A. 11.03.2011.
                                                          ***
Kada sam došao ovde osećao sam neku vrstu nervoze, nezadovoljstva, potrebu za kockom. Mislio sam da će moje probleme rešiti kocka, al sam sve dublje upadao u problem.
Posle procedure se osećam smirenije, raspoloženije, zadovoljnije.  Ne mislim na kockanje kao pre.  Sad mnogo manje nego pre dolaska ovde, misli mi se bistre i počinjem da shvatam da sam uništavao i svoj i život ljudi koji su pored mene. Počinjem da mislim kako ću vratiti poverenje u roditelje, u društvo i sve druge ljude i nadam se da će mi lečenje pomoći da prebrodim sve prepreke koje mi je ova bolest donela i da na kraju budem  zdrava i normalna osoba.
Posle izlaska odavde počeću da radim da bih vraćao dugove koje mi je bolest donela jedino radom i čistim mislima a mogu izaći iz ovog začaranog kruga. Počeću da vežbam, treniram.
I.S.
                                                           ***
 
Pre lečenja: Obožavala sam alkohol, on je bio na prvom mestu u mom životu. Sram me je kad se prisetim mog stanja i u određenim trenucima osećaja krivice koji sam stalno osećala. Utapala sam se u alkoholu, da bih se nažalost u treznom stanju ponovo osećala kriva. Začarani krug koji nema ni početka ni kraja.
U toku lečenja: Nisam uopšte razmišljala o alkoholu. Puno su mi pomogli saveti sa psihologom i sa psihijatrima kao i rad u grupama. Objasnili su mi delovanje alkohola na telo i na um. Družeći se sa ostalim pacijentima shvatila sam da se isto osećam i da je ova bolest ista za sve.
Posle lečenja: Promenila sam svoje mišljenje o alkoholu. Shvatila sam da je ustvari alkoholizam neizlečiva bolest. Jedino apstinencijom možemo je kontrolirati i spečiti da uništi naše živote. Shvatila sam da je borba protiv alkohola duga i teška i da moram najpre rešiti moje probleme na poslu, u porodici i u društvu. Za to mi je potrebna pomoć neke stručne osobe kad se vratim kući. Jako sam zadovoljna s radom ovog vašeg osoblja koje mi je pomoglo da shvatim gde sam grešila i pokazala put prema zdravlju i boljem životu bez upotebe alkoholnih pića.
A.M.
                                                          ***
mentalna blokada
Dok sam ulazio u ulicu kojoj su se zidovi topili a ona ličila na hodnik, počeo sam sve brže da propadam i da se boje zidova menjaju, čuo sam nejasne povike doktora, i nagon sve jači i jači da i ja viknem kad mi je snaga bila na vrhuncu viknuo sam : JA SAM SRBIN! Ponovo sam počeo gubiti snagu i propadati kroz sve tamnije i tamnije hodnike čuvši u pozadini nejasne povike doktora dok se nisam našao ispod sante leda bez vazduha što mi je pravilo najveći problem. Ubrzo sam osetio masku na licu i dobio vazduh i polako počeo dolaziti ka svesti.
M.N. 15.12.2010.
 
                                                            ***
1. Počelo je sve neplanski i spontano. Čini mi se da je prošlo jako malo vremena a kada se presaberem prošla je recimo godina ili više a ja sam i dalje tu. U tom periodu sam počeo da lažem i sebe i svakog drugog. Sada kada vratim film na taj odvratni početak mog stradanja, muka mi je od svega. Počeo sam da zaostajem za učenjem a samim tim i rezultati su bili očajni.
Ne mogu dalje više da pišem…Želim da zaboravim taj dio svog života kao da ga  nikada nije ni bilo.
2. Šta je bilo juče ni sam ne mogu da razjasnim; dešavale su mi se čudne stvari i dešavanja po glavi. Uglavnom bilo je jako grozno, mučno, bolno i verujem da me taj uređaj više nikada neće videti dok sam živ. Jučerašnji dan svakako ću pamtiti dok sam živ i želim da ga se sećam jer toliko muke nisam ni učeći vidio ni osetio. Uglavnom bilo je, kako rekoh jako, jako ružno i mučno i grozno ali želim da se uvjek sjećam te tuge u mom organizmu, tih reakcija svog organizma, te patnje i muke upravo iz razloga kao opomene gde me vodi takav način življenja a da ne kažem gdje sam dospio sa takvim načinom življenja, a to je samo dio ali vjerujte mi samo dio ljudskog postojanja.
Definitivno, moj mozak je izliječen i u to sam 100% siguran, siguran, siguran…
Moj jedini i osnovni cilj, želja i opet želja je da se vratim normalnom životu sa svojom suprugom, njenim i svojim najbližim. Sve njih sam jako puno puta (svesno ili ne) povredio i zbog toga ću da patim dok sam živ. Volim svoju suprugu, svoje roditelje, sestru i mog V. M. i M. Volim, ali sam ih do groba povrijedio i osramotio celi dosadašnji rod a i buduce porode.
Boricu se sa tim svojim unutrašnjim nemirom i pobjedicu ga jer kažem vam glava mi je sada kao nova a odatle sve polazi.
Želim da živim sa svojom devojčicom u našem stančiću, da se kućimo i uživamo  u čarima života, želim da je usrećim, živim za dane kada ću nju opet videti srećnu i nasmejanu uz njenog V. Al kako kažu, papir trpi sve a djela pokazuju, pa tako ću i ja pre svega otići u crkvu jer osećam veliku potrebu i ispovjediti se (otvoriti svoju dušu sada kada mi je mozak čist). Poslije ću porazgovarati otvoreno i do detalja sa suprugom ali i sa roditeljima za buduće korake. Definitivno će ih biti a oni moraju biti ispravni i koordinisani. I još samo jedno, a to je da treba da znate da sam svjestan svega što sam uradio, boli koje sam Vam nanio i poniženja koje ste doživeli zbog mene, ali opet vam kažem tada u tim trenucima to nisam bio ja, nije bio Vaš sin i brat, nije to bio V. , nije to bio zetina.Verujte mi , molim Vas, i shvatite me ozbiljno.
SHVATIO SAM GDJE SAM I KOLIKO GREŠIO, TOGA VIŠE NIKADA NEĆE BITI I BIĆU JA ONAJ STARI VESELI SIN I BRAT, ONAJ DOBRI I VESELI V…
                                                               Sve vas volim i oprostite mi    V.S
 
                                                             ***
Mentalnu blokadu sam doživeo kao uspešnu, a opisaću vam je na ovaj način: samo gledanje filmova mi se svidelo i doživeo sam ih na pozitivan način jer su mi delovali kao hipnotisanje i počelo je da mi se spava, posle filma sam doživeo napad smeha. Sama mentalna blokada - nju sam doživeo ovako: dobio sam dve injekcije u vrat i jednu u debelo meso i jednu tabletu pod jezik i brzo sam pao u stanje kome. Doktor mi je postavio par pitanja u vezi sa porodicom na koje sam odgovorio  i posle toga nisam bio svestan ničega, ali sve sam doživeo kao neku vožnju. U početku sam došao na neko mesto i tu su jedva čekali da dođem. Posle toga sam počeo da padam u neko podnožje, a brzo zatim počeo sam da se uzdižem neverovatnom brzinom i kao da sam uradio veoma bitnu stvar u svom životu. Posle toga sam se probudio i slušao  neku muziku. Brzo sam postao svestan svega, mog lečenja u bolnici i svog okruženja. Sve se brzo završilo.  Uglavnom, sve je na mene ostavilo dobar utisak.
V.B. 15.11.2010.
                                                              ***
Procedura je mnogo teška.Dva dana mi je trabalo da budem ok. Pola mog života mi je prošlo kroz glavu i dobrog i lošeg. Vidio sam prijatelje, rodbinu, drage osobe, doktora Igora, kliniku, drogu, svašta stvarno i nestvarno.Dosta straha je bilo. Isprepadao sam se. Sada sam bolji, naravno. Mislim da misli o narkoticima nema više.To isto važi da narkotike neću više konzumirati. Raspoložnje mi je dobro, apetit isto. 
 
                                                             ***
 
Prije lečenja sam imala veliku želju za drogom i za korišćenjem igle. Nisam se nadala rezultatima, ovako veoma pozitivnim. Terapije su prijale i mnogo uticale na moje opšto mišljenje o životu. Shvatila sam svoje mane i dalje treba da se poboljšam. Napokon mi se vratila želja, volja i snaga za nov, zdrav, normalan život. Imam mnogo poverenja i nade u sebe. Znam da ću biti ovisnik do kraja života, ali mi ne smeta to. Znam, naučila sam kako da se borim sa tim problemom i na čemu još moram da poradim da bih bila 100% zdrava, zadovoljna i srećna.
Iako sam probala prije da se lečim, ovaj način ne može da se poredi ni sa jednim drugim lečenjem.
Mentalna blokada čini, i učinila mi je čudo.
V.A.. 
26.04.2012.
                                                           ***
Dosao sam ovde sa namerom da se očistim i da započnem sasvim novi život! Došao sam čist..., i posle nekog boravka ovde sam već odlučio da ću se ovog puta stvarno očistiti od svega (zadnji put). Shvatio sam da su stvari oko mene lepše i bolje, što ranije nisam primećivao. Mnogo se lepo osećam i želim ovako živeti svoj život  do kraja života, a to je  bez droge.Mentalna terapija mi je bio vrhunac mog  lečenja i po meni i mom osećaju sve je prošlo odlično. Ja sam veoma zadovoljan i više ne razmišljam na temu droge. U budućnosti, odnosno, mom izlasku van, i funkcionisanju, želim dodati da moram pronaći i devojku i oženiti se! Napraviti porodicu i neki svoj porodični mir u svom malom životu :-)
03.04.2012.
S.Dj.      
                                                            ***
Pre dolaska na lečenje Nikola je bio djanki. Bio sam jadan, mučen od samog sebe, zavisnik koji mora svaki dan da popije trodon ili heroin da bi mogao da funkcioniše i priča sa ljudima. Uvek su bili dugovi, problemi i loš odnos sa Marijom. Odlučili smo da idem na lečenje, bio sam skeptičan da li mogu psihički zavisnost da pobedim. Na seansi su mi sinule mnoge slike, dešavanja od pre, kao i buduća. Tu sam sreo Starog i stvorio Novog Nikolu. Novi Nikola ne mora da se izdrogira da bi funkcionisao, već savršeno funkcioniše bez toga. Novi Nikola postavlja pitanje:"A zašto baš ja moram da budem zavisnik?" Odgovor je jednostavan:"Ne moraš!"Sada mi je najbitnije što znam da mogu imati slobodu, i trebalo bi da iskoristim.
V.N. 
                                                             ***  
Ranije sam uzimao heroin i dok sam ga uzimao, nisam bio svestan da sam bolestan. Radi heroina sam u porodici stvorio niz laži i izmotavanja istine kojima sam iz dana u dan lagao i prevrtao  bližnje. Na sreću svi su još ovde uz mene. Nedavno sam doživeo prometnu nesreću pa je majka najverovatnije mislila da sam pod nekim narkotikom i krenula da traži rešenje. Tako sam dospeo na ovu kliniku. Prvi dan nisam verovao da mi iko može pomoći, međutim otkako sam ovde nisam imao fizičkih kriza kojih se strašno bojim i u tome vidim jedan veliki deo mog oporavka. Mentalna seansa je isto tako zagrlila moj oporavak zato što me potreslo to što sam na seansi video nekoliko slika samoga sebe i dočarala mi gde bih završio da sam nastavio starim putem. Pomogla mi je da zaboravim, izbrišem ili jednostavno pobegnem od te faze moga života. Imam jako veliki osećaj, a to je da nikada više u svome životu neću pipnuti heroin  jer bi to  bilo kao da si pucam u glavu, a čekaju me mnoge  druge stvari kao posao, obitelj, zdravi drugovi...
 D. S.     
                                                            ***  
Imao sam probleme sa kockom, već duže vreme sam pokušavao da se rešim toga ali neuspešno. Uvukao sam u problem i celu svoju porodicu. Oni su mi pomagali dok nismo shvatili da je to bolest i da mi treba neko lečenje. Došao sam na kliniku rešen da to jednom zauvek izlečim. Juče sam imao seansu, neku vrstu hipnoze. Kroz glavu su mi prolazile slike iz ranih dana kada sam upadao u neviđene probleme zbog kocke, majku i oca slomljene od tuge i brata koji je uvek uz mene. Neke lepe stvari sam video pred kraj ali uglavnom su to bile neke ružne i teške koje bih da ostavim iza sebe i da ih nikada više ne vidim. Danas sam okej, osećam se malo isrpljeno ali nekako i smireno.
Danas sam imao drugu kraću seansu na kompjuteru. Sastojala se iz 2 dela. Prvi je bila neki program gde sam birao figuru i boje sam. Izabrao sam trougao koji se šetao po ekranu a ja sam ga očima pratio i u glavi sam zamišljao negativne stvari koje mi je kocka donela. To je potrajalo neko vreme a kad je bio kraj doktorka mi je rekla da zatvorim oči i kažem šta vidim. Video sam stranice trougla koji se raspada. Drugi predmet sam izabrao krug u plavoj boji. On se skupljao i širio i kad je bilo gotovo zatvorio sam oči i video pravougaonik u narandžastoj boji.
Drugi deo terapije bila je najteža provera. Bio je to rulet koji sam trebao da igram i da slušam CD sa glasovima o svemu što mi je kocka donela. Morao sam da igram što duže mogu sve dok mi doktor ne kaže da prekinem. U početku sam bio razočaran  jer i dalje nisam imao taj događaj o gađenju kao što sam mislio, ali što sam duže igrao bilo mi je sve nekako lošije i na kraju sam počeo da se tresem, da me bole  zglobovi i celo telo i na kraju groznica. Jedan od težih momenata u mom životu ali ako je to cena da nikada više ne kockam onda pristajem i najsrećniji sam čovek na svetu.      
N. 06.04.2012 
                                                            ***                                     
Došao sam na lečenje kod Vas na nagovor porodice i rođaka. U početku verovanje u vas i metode lečenja bile su 60% da mi se ne može pomoći. A li posle seanse na kompjuteru video sam da ste mi pomogli. Sada sam oduševljen dobijenim rezultatima.Nadam se da je kocka prošlost. Vreme će pokazati. Doktori, sestre, svi su divni. Ostaćete mi u najlepšim uspomenama, i još jednom "Hvala"!
K.M. 16.04.2012.      

                                                            ***     

  
Počeo sam sa kockanjem iz čiste dosade i pretvorilo se u sve veće i veće probleme na svim poljima. Polako sam počinjao sa izbjegavanjem obaveza vještim manipulisanjem, počeo da izbjegavam moje najdraže a da vrijeme provodim u okruženju ljudi koji imaju probleme kao ja. Jednom sam rekao da neću više nikad da se kockam pa porekao...porekao...porekao... A svaki put sam i familiju uvukao u to! Zapostavljanost, nepoštovanje, laž, gubitak poverenja je sve u šta me je uvelo kockanje. Jednostavno me je sve to vodilo kao u neko namjerno samouništenje! Velika moja sreća je što znam, a ovde sam to samo sa sigurnošću zaključio, da imam ljude koji žive za mene. Užasno sam ih povrijedjivao. Jedva čekam da ih zagrlim i poljubim, i sad znam da više nikad neću ni pogledati u kazino ili kladionicu, a neću više nikad dozvoliti da povrijedim bilo koga. U ovoj bolnici sam u dogovoru sa njima došao sa majkom ali imam podršku i od sestre, tate, kuma, zeta! Dužan sam im puno, puno radosti i zadovoljstva u narednom periodu. Osjećam da je to konačno! U ovoj bolnici sam doživeo veliko životno iskustvo, vratile su mi se slike iz kockanja, ružni postupci (joj ispakah se za svo moje kockanje)naišao sam na ljubazne doktore, sestre i svo osoblje i hvala vam što mi je sve to lakše palo uz vas!
A.V.
                                             
                                                           *** 
Na terapiju sam došao zbog problema sa kockom, marihuanom i alkoholom. Za vreme hipnoze posle 15 minuta terapije, osetio sam se loše  zbog svog problema i prošla je odlično.Trenutno sam se izvukao iz svega, sve je u meni došlo do promjene. Sad sam nov čovek. U budućnosti idem s nule ka boljem, da nađem posao i uživam u životu. Ne verujem da ću ponoviti ovu grešku. Pogled na svjet mi je nov i čist.
11.06.2012.   R.R.
                                                           *** 
Also gestern habe ich meine terapi wahr scwer fur mich ich hate trueme und ich habe meine Zeit gehsen ichmuss (weg) won Drogen und Alkohol. Ich wil mehr zeit mit meine familyien verbringen und was gutes fur mich ich denken nicht mehr an Drogen und Alk. Ich wil bei meine fafily gehen und eine neu anfang machen.
B.R. 
                                                           ***                                                       
Došao sam zbog problema sa kockom (rulet). Našao sam na internetu broj, došao na razgovor i zatim na lečenje. Kocka je meni donela mnogo problema finansijskih i drugih. Rešio sam da se rešim toga i došao sam na lečenje ovde na kliniku dr Vorobjev. Zadovoljan sam kako je prošlo. Seansa mi je pomogla da sve što je loše ostavim za sobom. A ono čemu treba da se okrenem je zdrav život. Što se tiče drugoga dela i moje reakcije na igranje ruleta , mislim da je bila snažna i jaka. Osetio sam jake bolove (glava, mišići), mučninu. Počeo sam da se tresem i da se grčim. Plakao sam jer me je grizla savest. Sve u svemu uspeo sam i siguran sam u sebe. Izlazim sutra i počinjem novi bolji život.
14.06.2012.
A.G.
                                                           ***
Prije lečenja sam mislio da ću sam uspijeti da ostavim alkohol, ali mi nikako nije uspijevalo. Kako je vrijeme prolazilo sve sam više pio i nikako nisam prestajao. Počeo sam sve više biti agresivam i nervozan. Sestra mi je rekla za vašu kliniku i odmah sam pristao jer sam znao da moram što hitnije prestati piti. Dolaskom na vašu kliniku dobio sam svu neophodnu pomoć a i vrijeme za razmišljanje o prošlosti i budućnosti. Tokom dobijanja stručnih  savjeta, shvatio sam koliko sam duboko "zagazio" u alkoholizam. U budućnosti se nadam da ću ispoštovati sve vaše savjete, jer mislim početi novi život bez alkohola.
M.D.
                                                            ***
Došao sam u bolnicu na razgovor sa doktorom da vidim jesam li bolestan. Predložio mi je doktor da ostanem. Prihvatio sam. Nisam mogao da popunim formulare, ruke su mi bile ukočene. Imao sam problem sa alkoholom i drogom. Za vreme lečenja bilo je ekstra. Najbolje osoblje, doktori. Verovao sam u njih. Najbolji osećaj  posle seanse koju sam imao. Bilo mi je odlično. Ceo život mi je prošao u sličicama za tih par sati. Moja ličnost se promenila posle seanse. Nekako sam jači, lakši drugačiji. Ubedljivi primer: Pre senase bio sam ljut na brata koji me je udario pre nego što sam došao ovamo. Posle seanse više nisam bio ljut na njega. Čak mislim da je u redu, trebao je neko da mi pomogne. Sve u svemu ekstra se osećam, druga sam osoba.
S.T.
                                                          ***                                                       
Pre lečenja sam došao nezadovoljan svojim životom kako nanosim patnju  sebi i majci trošeći pare i vreme bespotrebno. Znam da ima mnogo lepših stvari  na koje bi trebao da provodim vreme. Nikako nisam mogao da se obuzdam. Stalno sam provodio vreme tamo gde nisam trebao. Ovde sam shvatio neke stvari i treba da se pridržavam svega dogovorenog, da slušam i da ne idem na svoju ruku. Nastavljam  dalje sa svojim životom razmišljajući o svetlijoj budućnost.
jul 2012.
 
                                                         ***
I started out with seeing myself in past years - so what I actually saw was me seeing me. That was a  frightful sight! You say why? Ahh, I saw how I had become not a pretty sight, any way I saw all my family members, dead and alive (except mom) flash before my eyes. Saw lots of blood and dark on one side, brigth and flowers on the other side. Life flashed small increments of my past, good and bad. Hopefully I know I got the blackness out, that wasn't a pretty sight. Than I started to calm down. I was glad I finally dealed with unbalanced feelings. Overall, I think and know that the procedure helped me to see my inner self.
S.B. 14.07.2012.
                                                                               ***
Durante il trattamento ho potuto vedere molte immagini riguardanti la mia vita, ad esempio mi sono vista piu' volte fuori dal mio corpo e mi vedevo sdraiata sul lettino e pensavo che era impossibile. Una delle cose piu' strane che ho visto sono i miei genitori, in particolare mia madre che piangeva dopo aver saputo che usavo stupefacenti, e anche mio padre. Mi sono rivista da bambina con i miei familiari ed ho anche rivisto molte situazioni quando usavo stupefacenti ed ero schifata da come ero conciata. E' stata un'esperienza unica che non vorro' mai piu' provare, mi sentivo come se stessi morendo. Ho visto pure Satana. Penso proprio che sono traumatizzata e che non mi sfiorera' la voglia piu' di niente.
 V. B.  14.07.2012.  
                                                           ***
Pre lečenja sam bio zatvoren u sopstvenoj glavi. Odvojio sam se od ljudi koji mi nisu bili u istom začaranom krugu, pa i od najbližih. Otac me nije prepoznavao, mesecima me pitajući šta se sa mnom dešava. Nisam mogao da uskladim ponašanje sa situacijom zbog odsustva koncentracije i iskrivljene slike o svemu. Bio sam svestan problema i zatražio sam pomoć. Najviše mi je pomogla seansa. Video sam šta mi je bitno u životu, a šta može samo da me odvuče  na ono. Video sam da mi rulet i droga uništavaju život i porodicu. Video sam oca i majku kako pate i nerviraju se. Dobre stvari koje sam video bile su završavanje fakulteta, žena, dete, posao. Napravio sam takođe selekciju ljudi ko je dobar za mene a ko ne, i rešio mnoge druge probleme nevezane za zavisnosti.
D.T.   jul 2012
                                                           ***
Bio sam radoznao u početku uzimanja droge. Kasnije sam se uplašio zašto sam koristio drogu. Sada mi se organizira život, čuvstva, rabota, put kojim idem dalje. Zbog droge  nisam mogao iskoristiti moj život. Bitno je da se uživa u životu, a ne u drogi. Do sada je meni sve pozitivno.
D.T.  jul 2012
                                                           ***
When the therapy began I was very tense  after the music in our ears made us little crazy. In the beginning of our procedure I felt dizzy, after I was seeing some images from the past years when I was doing drugs. These pictures were not so nice and I wouldn't like to like them again in the future. I saw my parents and my uncle taking me from the roads. I saw some ugly pictures from the past that I was taking drugs and didn't like it at all. And one last picture I saw was my tired father crying. After the procedure I felt really tired. I won't be doing drugs in the future, but I want to live a real life.
D.A.  
                                                         ***
Pre početka lečenja u ovu kliniku doveo sam sebe u položaj, tj. vrlo nezavidan položaj gde sam bio niko i ništa, gde sam počeo da ludim jednostavno iz dana u dan. Nigde nisam izlazio, osim kad sam išao da se "sredim". Čista sića je život bio za mene jer sam zaradio u mom periodu narkomanije i bolest, tumor. Osetio sam nepoverenje svojih bližnjih i starih prijatelja. Život moj je bio  sveden na grame. Kada sam se prvi put ja ubo u venu tada sam se raspitao za rusku bolnicu koju je moja sestra sa njenim mužem već ranije našla na netu.
U ovoj bolnici sam primljen nedelju dana posle razgovora sa dr Igorom koji mi je veoma teško pao jer sam mislio da ću biti primljen odmah tog dana.
U bolnici sam se smirio i razumeo da sam loše rešavao probleme. Iako nisam još stabilan voleo bih da mi heroin više ne pada na pamet. Na kraju lečenja sam imao mentalnu blokadu gde sam video sebe i svoje u dalekoj prošlosti i bilo mi je na trenutak sve savršeno, a zatim je nastupio pakao gde nisam mogao da dišem, osećao sam se kao riba na suvom... Vazduha nije bilo  i bio sam sa, ja mislim na neko vreme mrtav. Jaka struja  ili šta već je počela polako da me pušta i osetio sam kako mi se život polako vraća u moje telo koje sam gledao odozgo,krv mi je potekla brzom brzinom i tek tada sam shvatio otprilike gde sam.
B.M.
                                                         ***
Pre lečenja bila sam narkoman. Nisam mogla da živim bez tableta. Vremenom sam izgubila volju da se javljam na telefon da izlazim napolje i da živim. Samo sam sa majkom bila. Nisam u stanju više bila da uradim ono što hoću. Bila sam nemoćna. Najgore bi mi bilo da me jednog dana majka ne nađe mrtvu u krevetu. Čak ni uzimanje droge više mi ništa  nije značilo. Na početku nisam znala u šta se upuštam ali kad sam videla da su metode vrlo efikasne tek tad sam se opustila, vidim svet drugim očim i tek sad vidim u kakvom sam problemu bila. Klinika dr Vorobjeva mi je otvorila oči i pokazala novi put. Najveći zaključak mi je da je droga ustvari najveće zlo.
R.K.
                                                         ***
Pre lečenja sam bila osoba koja je većinu para davala na drogu i alkohol jer nije mogla drugačije da se nosi sa svojim osećanjima bezvrednosti. Krajnja granica je dotaknuta tokom mog  letenja u BG-u. Tokom provoda sam primetila da upropašćujem sebe i svoju okolinu. Zadnja terapija mi je omogućila da dobijem nov pogled na moje prethodno ponašanje. Videla sam ružnoću i besmislenost svega toga. 15 godina se vrtim u krug i sama sebi i ostalima grizem rep. Danas veliki deo moje psihe je okrenut ka želji za promenom, za smislom, ali još uvek postoji mali deo koji se plaši same sebe. Nadam se, iskreno, da će se ovo stanje samo nastaviti i da ću uspeti da preokrenem svoju sudbinu odnosno da savladam svoju psihu.
S.M.                                                                        
                                                          ***
La mia impressione sulla terapia... è stato un delirio, un video cinematografico... che vedevo molte foto, da quando  ero piccolo a d'ora, e i ricordi prima quelli brutti e poi quelli belli... un incrocio di foto. La procedura è stata lungissima e deluirante...davvero... non finivano quelli suoni e luci e colori che mi passavano davanti ai miei occhi, pensavo che terapia fosse una cosa facile, ma non è stato cosi. Pensavo che durasse solo 9 ore e poi fosse stato tutto finito, invece no, me la sono corta dietro fino ad oggi alle 11:00 del mattino. Speriamo che con tutto questo aver sofferto porti ad un buon fine. Ciao
F.D.  avgust 2012.
                                                          ***
Pre lečenja sam skoro sasvim izgubio kontrolu nad samim sobom, a i ono malo kontrole je vodilo u destrukciju i autodestrukciju. U toku lečenja sam se prepustio i sebe stavio u tuđe ruke, što je dovelo do drastičnog poboljšanja svoga stanja. Osećam da mi je lečenje pomoglo, da sada imam drastično drugačiju perspektivu samoga sebe i svoga stanja, da sam prvi put sebe osetio čistim i da sam krot katarzični klimaks krenuo u drugom pravcu. Osećam se kao da sam se oslobodio od teškog "prtljaga" prošlosti i da mi je to dalo snage za dalji nastavak putovanja u ispravnom pravcu. Svestan sam da mi je ovo prvi korak na putu moga izlečenja.
M.M.
                                                           ***
Bio sam čovek koji sam izgubio sve perspektive u životu, nije me radovalo više ništa . Nerviralo me skor o sve oko mene. Počeo sam da se gadim sam sebi. Osetio sam podršku osoblja što mi je dalo da se prepustim lečenju! Seansa mi je pomogla da s ebojim droge, video sam sebe kako sam mrtav! Prvi put sam izgubio kontrolu, bio sam nemoćan.Želim jednostavno normalan život, da se radujem malim stvarima, da vozim opet auto bez tog stresa što sam imao, da osetim ljubav prema drugima i da nadjem kvalitetne prijatelje.
P.D.  septembar 2012
                                                           ***
Bila sam džanki, bilo mi je bitno da se sredim i da dam sliku da sam bolje. Iizgubila sam kontrolu nad sobom, nad svojim životom i htjela sam dovesti se u red. Ovo lječenje mi je dalo blokadu koja me štiti od sebe same. Mentalna blokada mi je najviše pomogla jer sam shvatila da ću umrijeti ako nastavim . Sada imam potrebu da budem slobodna i da ću tu uspjeti jedino bez droga.
L.H. septembar 2012. 
                                                            ***
Prije lečenja bila sam narkoman. Komunikacija je jedino bila dobra sa ljudima ali ja sam ustvari bila lažna. Ponašanje moje je bilo loše. Sada imam osećaj da sam bolje, drugačije vidim stvari iz prošlosti. Na seansi sam vidila sebe u budućnosti kako se bodem i kako je to ružno, totalna propast. Posle nje sam smirenija jer nemam više silu za drogu. Jako volim svoje roditelje i sestru. Vidila sam na seansi kako plaču zbog mene i više im to neću pripremit. Sada sam jako smirenija i želim da uspem u svim stvarima.
M.S. septembar
                                                            ***
Bio sam narkoman. U prošlih 11 godina koristio sam opijate i vrteo sam se u krug. Puno puta sam pokušao, ali mi nije uspelo. Na lečenju ovde počeo sam da razmišljam o roditeljima, sebi. Na seansi video sam kako majka plače, da su droge smrt, da ću da umrem ako ponovo uzmem. To sam znao i ranije ali sada sam svesniji. Sada mi je žao svega, žao mi je roditelja i zato više nikada neću da uzmem.
K.D.A. oktobar 2012
                                                              ***
Bio sam ovisan od benzodiazepana, kokaina, pre dolaska ovde. Psihička kriza mi je bila prevelika, na svakih sat vremena sam morao da uzimam tablete da bih funkcionisao. Propao sam. Takav sam bio. Došao sam ovde da se izlečim. Seansa mi je pomogla da vidim šta mi se može desiti ako nastavim. Video sam svoju majku kako plače nad mojim grobom. Imao sam osećaj da umirem. Bilo je teško ali korisno  jer me je osećaj mučenja učinio da budem odvojeniji od droge, da mi bude jasnije  da moram da pobedim bolest. Imam osećaj da mi je glava bistrija, da je deo bolesti nestao (rituali, želja za tabletama, ono besmisleno trčanje za drogom) i da sada znam šta mi je prioritet. Želeo bih da se vratim sebi, da budem čovek, da slušam ljude, da budem vaspitan, da radim. Sada imam mir u glavi, teret u glavi se izgubio. Mislim da bi svaki ovisnik trebao da prođe proceduru jer pomaže jako.
S.M. oktobar 2012
                                                             ***
U prošlosti bio sam sam. Uzimao sam metadon i sam čitao knjige. Nisam bio zadovoljan svojim životom. Nisam se osećao da sam ja. Kada je uzimao moj brat, nisam hteo da sramotim ime. Lečenje mi je pomoglo da se osećam kao ja. Imam snagu, pamet, brzinu. Najviše mi je pomogla mentalna blokada jer mi je otvorila podsvest koja glasno kaže da je droga zlo.Video sam sebe kako sam mrtav. Ako opet uzmem drogu smrt me čeka, i to me je uplašilo. Kada izlazim  želim da nastavim svoj život na nov način i da više radim stvari koje mi se sviđaju i da se više trudim u mom poslu.
I.T. oktobar 2012
 
                                                             ***
Я родился в Москве в 1974. году.Наркотики впервые попробовал еще в школе. С детства меня тянуло в "неприятные "компании,хулиганы, прогульщики, торчки... Когда я открыл для себя наркотики, то сразу понял, что хочу ощущать ту свободу которой мне так не хватало. Свободу общения, свободу творчества и тд. С  годами я стал осазнавать наркотики как проблему и потянулась  череда больниц, клиник и ...Я в 2003. году после одной из реабилитаций стал оставатся  трезвым  почти 7 лет. В эти трезвые годы был наисчастливым человеком в мире. На сегодня  я осозню свою болезнь, ведь перед тем как решится приехать пол-года торчал плотно на лирике, на препарате который  вообще не прет. Я почувствовал себя в рабстве как будто торчал на героине или метадоне. На сегодня употреблять просто нет сил. Ибогаин дал мне силу посмотреть на себя и употребляющего и чистого одновременно. Трезвым я себе нравлюсь больше.
Д.Е. октобар 2012
 
                                                           ***
Ja sam prije 21.10.2012. bio kockar, lažov, nervozan, zapaljiv, lijen, neradnik, nisam bio dobar prema okolini i obitelji, te prijateljima. Krao sam i zapadao u ogromne dugove...desetak – petnaestak  godina!!! Smučio sam se sam sebi sa svime jer nisam  nekada bio osoba sa navedenim lošim karakteristikama. Pomoglo mi je sećanje na detinjstvo jer sam zaboravio na sitnice koje čine sitne(krupne)stvari. Promijenjen u cjelosti! Novi D. se rodio 21.10.12. u Beogradu. To znači da ne želim nikada imati loše navike (kocka, cigarete, psovke, prejedanje, nemar prema djeci, laži, prevare, neveru, sve loše). To je za mene prošlost!!! Ono što mi je bitno jest porodica (žena, deca, roditelji, svi, te braća i sestre...)
B.D.
                                                           ***
Bio sam dečko u problemu , emocionalno rastrojen sa velikom, izraženom željom za tabletama. Ovde sam došao sa željom da se izlečim od tabletomanije i problema sa kockom. Izgubio sam želju za tabletama i ne razmišljam o kockanju uopšte. Jedini problemi  koje imam sad su sa manjim unutrašnjim nemirima i isprekidani san. Izolacija mi je pomogla da shvatim da imam nesređen život , a želja za tabletama je umanjena u potpunosti.
D.N. oktobar 2012.
                                                           ***
Bio sam čovek koji je bio zaljubljen u iluziju, uzimao sam heroin, voleo sam da on bude živeo moj život. Nije mi bilo lako  kad sam video oči smrti, odlučio sam da potražim spas, a možda su i moje nade i želje uhvatile zadnji voz. Kad sam došao na lečenje nisam verovao da postoji lek za moje stanje. Posle mentalne blokade kao da se rodila  želja za život. Kad sam video svoju smrt shvaito sam da sam previše mlad da me prašak ubije. Sada hoću normalno da živim i nikada da ne posegnem za tim.
I.T. oktobar 2012.
                                                         ***
Bio sam depresiju lečio narkoticima. Stalno sam ispoljavao nervozu i agresiju prema ukućanima. Iako sam znao da sam bolestan, ipak bolest je bila jača(uzimao sam). Ja, porodica i plač su me naterali da rešim problem. Zbog želje da pomognem sam sebi, čim sam došao na kliniku smirio sam sebe. Poslednja seansa mi je pomogla  da raščistim da je droga bolest. Dobio sam emocije, um i povratak srcu. Sada želim da utisak seansi ostane što duže u meni i da poradim na sebi!
 B.V. oktobar 2012
                                                         ***
U prošlosti radio sam i kockao. Moj život se sastojao od dosadne svakodnevice  u kome je bila kocka... Sve mi se smučilo i zato sam odlučio da dodjem kod vas. Na seansi mi se promenio stav  o životu, video sam da ne mogu da zaradim pare na brzinu. Video sam budućnost bez kocke. Kocka je promašaj u mom životu, mlad sam i sve cu nadoknaditi. Hoću da se ženim i normalno da živim, da ne sekiram sebe i ljude koji me vole.
K.P. oktobar 2012
                                                          ***
Bio sam jedan obični propalitet. Divljina, totalna divljina, svi ludi ljudi. Ja lud, najluđi od svih. Prećerivanje sa svim i svačim, droga, kocka. Nikakav čovjek. Došao sam u bolnicu nervozan. Bio sam u početku zatvoren, onda sam se otvorio. Sve mi je pomoglo,  psihoterapija, fizioterapija. Izaći ću iz bolnice promenjen u odnosu na prošli život sa beskrajnom ljubavlju prema porodici. Za to je zaslužna seansa-procedura koja mi je otvorila oči. Totalno sam promašio  neke stvari u životu i ja više nikada neću okusiti drogu. Od sada ću biti ja – ja.
R.M. oktobar 2012.
                                                            ***
 Ja, I.V. imam problem sa kockom, time što ne mogu da suzdržim  uzbuđenje kockanja, morao sam da se javim na lečenje u Specijalnu bolnicu dr Vorobjev. Svi pominju neku proceduru – seansu. Pitam se šta li je to?! Pitam doktora o čemu se radi. Naravno, objasnio mi je šta se dešava tokom seanse. Došao je red i na mene. Bio sam jako uzbuđen šta će mi se desiti, kakve li ću slike videti i td. Seansa  je trajala nekih 7 sati. Za tih 7 sati osećam a i siguran sam da mi je celo moje odrastanje prošlo kroz glavu. Bile su razne slike sa porodicom, sa društvom, sa kockom. Bilo je strašno. Ali najčešće koga sam sretao na slikama su majka i deda. Ovo svako treba da doživi. Rečima se samo neki delići  mogu opisati...Nadam se da ću posle ovog lečenja krenuti nekim novim životom, bez ikakvog poroka. Trenutno se osećam bolje kao da je svaki bes izašao iz mene, totalno sam smiren! Hvala svima!
I.V. novembar
                                                          ***
Ja sam imao problem sa drogom koji sam jedanput  liječio 2006., te nakon 5 godina apstiniranja vratio se istom. Mama mi je predložila  kliniku u Beogradu gdje nisam nikad bio. Dr Vorobjev mi je promjenio život. Kad sam bio na seansi zgadila mi se droga. Sad drogu smatram jednako kao sumpornom kiselinom i povraća mi se, tj. diže mi se želudac! Na seansama mi je bilo super. Neke misli su bile teže i vratile me u prošlost. Vidio sam svoje greške. Sad znam koje su. U budućnosti hoću radit i imat svoju familiju, djecu...
                                                             ***
Mislio sam dugo da mogu sam da se izborim sa kockom, pravio sam duge pauze. Pre četiri meseca sve šeme su pale u vodu jer sam se opet kockao da bih vratio dug.To je bio totalni zid, opet sam napravio istu grešku. Uz priču sa porodicom, odlučio sam da potražim pomoć i da nađem odgovor "zašto sam kockar, kad ne volim da igram"?! Dok sam bio na seansi velikoj, pojavljivale su se vizije "gore i dole". Video sam tužna lica roditelja i žene što je jako uticalo na mene. Dok sam bio na seansi velikoj, pojavljivale su se vizije "gore i dole". Video sam tužna lica roditelja i žene, što je jako uticalo na mene. Pošto su oni mrtvi, emocija mi je  bila jača, razočarenje. Promenilo mi se mišljenje o kocki, ne želim je u budućnosti zbog dece, žene. Kocka je moja prošlost! Ne bih voleo  da zvuči kao fraza ali voleo bih da budem stari čovek, onaj S. bez kocke.
P.S. novembar 2012
                                                           ***
Na početku seanse primetio sam, dok sam držao oči otvorene kako slika (platno/peškir) na očima počinje da poprima nekakve  smislene oblike. Počeo sam da vidim  krstove, krugove, razne oblike koje sam ranije susreo u Jungovoj knjizi "Čovek i njegovi simboli". Na početku je bio pritajen osećaj, mogao  sam čak i da prizovem razne slike po svojoj želji. Većina se odigravala u dve boje: crno i ....., zatim se dejstvo pojačalo a ja sam usmeren od psihologa počeo da zamišljam svoju u histeričnom, tužnom, ljutom i na kraju osećaj razočarenja....To mi je bila najintenzivnija  slika. I morao sam da plačem. Zatim je terapija uzela malo stvar u svoje ruke i počela da mi predstavlja  život  u budućnosti kakav mogu da imam. Onaj lep u boji, i drugi loš. ..Video sam svoj sprovod, grob, nećake koje neću upoznati, a sa druge strane slike stvari u kojima uživam....more...Tako da sam shvatio što stvarno želim. Lep život koji imam u rukama.
V.P. novembar 2012.
                                                         ***
 
Život pre...glup, besmislen. Malo sam razmišljao i cenio stvari oko sebe koje imam, koje sam zloupotrebio...KAJEM SE! Sam dolazak na kliniku me je vodio različitim tokovima misli. Prvo sam razmišljao pozitivno, iz dana u dan samo pozitivno i najiskrenije prema sebi. Sam dug roditeljima me je je jako zabrinuo, plašio sam se...Ali kako dani ovde teku, mirno, staloženo, iskreno, dovode me u nova razmišljanja. Shvatio sam svrhu dugih i kratkih procedura kao da sve znam o tome, tako i ostale stvari, misleći na to da ću zdrav izaći, osloboditi se nekih strahova, laži, misli, itd. Sve je bilo slično, skoro isto samo po sebi do one prave, odnosno seanse. To stanje me je vratilo toliko približno u stvarni svet, gde sam video mnoge stvari, strašne i tužne, ružne, svoju prošlost besmislenu skoro svakodnevne laži i varanje samog sebe, i da sve što sam izgubio i potrošio nikada neću zaraditi, steći normalnim putem, ali sam stekao sigurnost u sebe i misao u svojoj glavi...PORODICU, moj svet, realan svet, svoju svest, gubljenje svesti, gubljenje njih, njihove ljubavi.....tuga ....a sestra? Sestra mi je bila glavni motiv lečenja, bila i ostala moja Marina, mala i slatka, dobra i topla....te misli me nisu napuštale ni u jednom momentu. Sada...sreda 19.20h. Osećam se odlično i opušteno, sa sobom sam raskrstio mnoge stvari i spreman sam da snosim svoje posledice svesno, staloženo, a o budućnosti mogu samo misliti, kao što svako od nas samo može da razmišlja.
A.P. decembar 2012
                                                       ***                              
Bila sam narkomanka. Dan mi je zavisio od heroina. Svako jutru prvo on, pa sve ostalo. Htela sam se izlečit. Brdo pokušaja gde sam samo prešla na  subokson. Na lečenju mi je bilo najbitnije što nisam fizički više zavisna  od suspstance, prvi put  posle  šest godina. Vratila sam se sebi, sećam se sebe ponovo, svega što je heroin pojeo. Recimo muzike u mom stanu nije bilo 6 godina. Pojeo mi je heroin sve: privatni i društveni život, ma sve...Sada mi je posle seanse nezamislivo da sam to ikada uzimala, kao da se sve ove godine to događalo nekom drugom. Heroin mi je daleko i volela bih da ga nikada više ne uzmem.
M.F. decembar 2012
                                                        ***
Bio sam narkoman, prodavao sam drogu. Krao sam da bi se drogirao. Svuda sam krao, roditelje, provaljivao auta... Nisam mogao da se probudim bez droge. Sedamnaest puta sam se predozirao i neko me nađe na ulici i spase, imao sam sreće. Kad su mi tri prijatelja umrla, video sam da sam i ja blizu toga. U bolnici mi je najviše pomogla seansa - mentalna blokada. Video sam sebe od detinjstva do kraja i video sam sebe kako umirem, ako nastavim da uzimam. Sada neću više da se drogiram. Sada ću, kada dođem u Austriju, da radim i da se družim sa normalnim ljudima.
B.E. decembar 2012.
                                                        ***
Bio sam narkoman ranije. Nikada nisam imao krizu, povećavao sam godinama doze narotika, naročito zadnje godine sam preterivao i mešao heroin i kokain svaki dan i svaku noć. Hteo sam da rešim problem zbog izgleda, dece, mrtve majke. Bolnica mi je pomogla da normalno hodam i da se osećam normalno bez droge. Hoću sada sve da promenim, da budem više sa decom i da ne izlazim kao ranije.
Dž. J. decembar 2013.
                                                         ***
U prošlosti sam bio narkoman, kockar, dosta alkohola, preterane depresije, zavisnost od marihuane koja mi je pomogla da se opustim, da smirim mozak, misli. Na lečenje sam došao zato što mi se smučila droga, da budem manipulator, lažov, loš čovek i najgori po sebe. U lečenju su mi pomagale duge procedure, ali zaključak lečenja mi je terapija koji mi je promenio pogled na svet i na okolinu. Sada se osećam kao da je nešto izbrisano iz mene, sve te loše misli, droga, kocka i sve ostalo što me je mučilo. Želim da više nikad ne uzmem kokain, niti bilo kakav vid droge.
P.M. decembar 2012.
 
                                                        ***
Sono venuto in questa clinica per via della terapia.
Ho trovato questa clinica su internet e mi sembrava una buona clinica perciò sono venuto a Belgrado.
In risultato ho fatto bene di venire anche perchè avevo un po paura visto che è un paese per me sconosciuto.
Tutto sommato sono contento del mio risultato perchè me ne vado a casa guarito del mio problema di eroina, cocaina, metamphetamina, speed e anche benzodiazepine ( dormicium). Se dovrei consigliare a qualcuno una clinica, bhè sarebbe questa qui, quella del Dott. Vorobiev qui a Belgrado.
È una clinica pulita con personale competente, gentili e sono sempre al ascolto. Avevo già fatto il trattamento UROD in Swizzera dove vivo da sempre, anche se sono Italiano, ma non é andata molto bene, sono riccaduto nell'eroina dopo 2 anni. 
A) Progetti per il futuro:
Riprendere il lavoro; fare di tutto per avere Asia, mia figlia con me; cambiare la casa per avere così anche una stanza per lei; cambiare totalmente gli amici ( non tossici); Aiutare a mia madre adesso che il mio padre non c'è più e nel mio tempo libero provare a fare lo sport per incontrare la nuova gente; Passare tempo più possibile con la mia figlia. 
B) I riccordi della terapia 
Si, la riccordo, è stata abbastanza dura sopratutto per via che ero nervoso e che non arrivavo a concentrarmi, dopo di che non vedendo nulla o quasi nulla, ho preso questa quarta pillola e da lì sono in primo caso diventato più nervoso che lo ero prima ma in sogni ho visto tante belle immagini...
 C) Descrivere le immagini
È difficile, era come in un film, bastava che seguivo, però riccordo avermi visto bambino mano nella mano con mio fratello e un cane...ho visto tante volte mia figlia. In un immagine l'ho vista senza viso. Ho visto il mio CHAKRA. Ho visto il disegno della morte.
Comunque ho visto tante introspettive con mia madre e mio padre.
D) Come mi ha cambiato la terapia dentro di me
Mi sento sveglio ,,clairvoyant'', so che la droga non è per me, ma questo lo sapputo già il 10 giorno nel quale ho preso questa extasy da un mio ,,amico''.
 
M.R. januar 2013.
                                                         ***
Ho rivisto tutta la mia vita da quando ero bambino. Ero felice e c'erano i miei nonni con la mia famiglia e abitavamo in campagna. Poi ho avuto una flash back di tutta la mia infanzia fino alla morte dei miei nonni. Da li mi sono cambiato ed ho cominciato con l'uso delle droghe (dai 13 anni). Quindi tutta una serie di errori e traumi dell'adolescenza fino all'utilizzo dell'eroina a 19 anni. Da li' la vita e' stata stravolta . Ho rivisto tante situazioni che mi sono successe ma ora non le ricordo. I ricordi di infanzia sono felici mentre quelli dell'adolescenza brutti, come traumi.
Video sam ceo svoj zivot otkad sam bio dete. Bio sam srećan, tu su bili baka i deka i živeo sam sa svojom porodicom na selu. Zatim sam imao flesh back celog svog detinjstva, sve dok baka i deka nisu umrli. Tu sam se promenio i počeo sam da koristim droge ( od 13-te godine). Dakle, čitava jedna serija trauma i grešaka iz doba adolescencije sve do uzimanja heroina sa 19 godina. Od tog trenutka život mi se okrenuo naglavačke. Video sam razne situacije koje su mi se desile ali sada ne mogu da ih se setim. Uspomene na detinjstvo su srećne, dok su ove iz doba adolescencije ružne, kao traume.
R.F. januar 2013.
 
                                                         ***
Bio sam narkoman ranije. Uzimao sam ranije skoro svaki dan kokain. Loše sam se ponašao prema roditeljima i devojci. Bio sam jako agresivan, nekada dignem ruku na devojku. Mislio sam da mogu sam, ali nisam mogao. Na lečenju je bilo naporno, ali mi je 100% pomoglo da pobedim svoju zavisnost, da vidim kakav je drugi život. Zadnja seansa mi je oprala mozak.(ali ništa nisam video). Ne želim više da živim kao pre. Imam sada čvršći karakter nego pre. Želim da ga zadržim.
Š.R. januar 2013.
                                                          ***
Seansa mi je počela. Nisam verovao da će mi se događati slike koje mi je psiholog prethodno ispričao. Toliko su brzo išle slike života da nisam mogao da ih pamtim. Taman počnem, a one odlaze neverovatnom brzinom. Ostale su mi tri veoma upečatljive slike iz života.  Dve slike su bile vezane za svađu mojih roditelja, a treća  za osobu za koju sam radio 5 godina i od koga mi preti opasnost. Slike su bile toliko jake da nisam mogao da izdržim. Počeo sam da se tresem. Vraćala mi se svest o batinama koje sam dobio. Strašno! Onda ide kutija, slike ulaze u kutiju i eksplodiraju. Sve su se istopile, nestale. Pobedio sam! Eksplozija je bila mnogo jaka. Nikad ranije nisam to doživeo. Bilo mi je teško, mnogo, mnogo teško. To je bio i moj kraj sa prethodnim životom i početak novog. Sada mi je lepo!
P.M. februar 2013.
                                                           ***
 
Ich habe mich erst zu Anfang sehr wohl gefühlt, aber mit längerer Dauer ist mir dann unwohl geworden. Ich habe mein gesamtes Drogenleben an mir vorüberziehen sehen.
Na početku osećao sam se jako prijatno, ali kako je vreme odmicalo postajalo mi je sve neprijatnije. Video sam svoj celokupan „život sa drogom“ kako pored mene prolazi.
 M.P. februar 2013.
                                                                                                                                                ***
                                                          ***
Zuerst war alles gut, und plötzlich kommen nur alle schlechten Erinnerungen. Wieder hoch mein ganzes Drogenleben. Es kam mir so vor als ob ich alles wieder vor Augen erkennt habe. Das schlimmste war für mich an allem das ich meinen eigenen Tot gesehen habe. Mehr weiß ich leider jetzt nicht mehr.
Prvo je sve bilo dobro, zatim iznenada dolaze sve loše uspomene. Ponovo moj celokupan život sa drogom. Izgledalo mi je kao da sam imao opet sve pred očima. Najgore od svega bilo je to što sam video sopstvenu smrt. Trenutno ne znam više od ovoga.
 
M .N. februar 2013.
                                                         ***
Koristio sam heroin 5 meseci i kokain 3 godine. Uzimao sam i LSD, marihuanu. Puno sam se svađao sa porodicom i sa prijateljima. Počeo sam još više da se drogiram dok je otac bio u zatvoru.Koristio sam moju kreditnu karticu i prekoračio limit. Pre toga sam presretao mlade ljude i preteći im nožem iznuđivao novac.
Na seansi sam puno mislio. Video sam sve, od početka uzimanja droge do kraja. To nije život. Svi ljudi imaju jedno srce i samo jedan život od koga treba napraviti nešto dobro. Uvideo sam koliko sam problema napravio. Sve što sam radio nije bilo u redu prema ocu, majci, bratu i mojoj devojci takođe. Jako sam se loše osećao. Zamislio sam kako umirem. Kasnije nisam znao da li sam živ ili mrtav.Brinuo sam da mi je srce opterećeno jer nisam ništa jeo  i pio. Al mi je sad  sve čisto.
Video sam kako mi srce postepeno usporava. Neću nikad više da se drogiram, niti da se kockam.
E.P. februar
                                                            ***
Imao sam veliki strah od procedure, nije mi bilo svejedno. Nisam znao znao šta me čeka. U početku reakcije, obuzela me je neka sreća, radost, a kasnije depresija i neka nervoza. Video sam ceo svoj život, greške koje sam pravio, ali video sam i dobru stranu života. Najteže je bilo videti neke stvari koje sam radio dok sam bio pod dejstvom droge, neke stvari koje su mnogo značile ljudima oko mene, a ja sam ih ukrao ili prodao.Posle svega toga u mojoj glavi se stvorila neka odbojnost prema lošim stvarima.Nakon loših slika  u mojoj glavi su počele da se ređaju i dobre stvari, život bez droge. Loše je delovalo na mene, ali sam se posle toga oporavio i sklopio neku lepu sliku u glavi o životu.
S.M. mart 2013. 
                                                            ***
Koristio sam heroin oko godinu dana i doveo sam sebe do fizičke zavisnosti i do toga da ne mogu da funkcionišem bez te supstance. Nije mi samo bio bitan heroin već i posao kojim se bavim. Otac je saznao  za moj problem primetivši fizičke promene na meni i ja sam mu priznao da imam problem sa upotrebom heroina. Odlučili smo se da u najkraćem roku počnem sa lečenjem u ovoj bolnici. Došao sam u bolnicu na 14 dana i lečenje je pomoglo da prebrodim fizičke i psihičke krize. Sada se osećam mnogo bolje, rečju preporođeno. Nemam više nikakvu želju za heroinom i mislim da mi je isti uništio život kakav sam vodio do tada. Sada želim da se vratim poslu i da vodim normalan i zdrav život.
J.A. mart 2013.
                                                          *** 
Zbog dugogodišnjeg problema sa sportskom kladionicom rešio sam da vam se obratim u nadi da ćete mi pomoći. Imao sam do sada nekoliko neuspešnih pokušaja i načina ali bez rezultata. Iz tog razloga  sam se odlučio za vašu kliniku "Dr Vorobjev" zbog radikalnijeg načina rada.
Prva dva dana boravka na klinici su bila priprema za glavnu seansu. U toku glavne seanse koja je nastupila trećeg dana boravka na vašoj klinici, uvideo sam slike iz prošlosti, najgore događaje koji su mi se desili zbog kladionice. Video sam uplakanu majku i veoma tužnog oca i suprugu i mislio o tome koliko sam sebi i njima naneo patnje, bola i teških trenutaka. Filmovi su mi se vraćali kao na traci. Video sam i svoje prijatelje koje sam takođe izneverio i koje sam na trenutak izgubio. Samo sam mislio o tome šta mi je sve to trebalo u životu. Da se nisam opredelio za vašu kliniku  verovatno bih upadao u sve veću dubiozu, verovatno bi svi digli ruke od mene i na kraju bih ostao sam.Nadam se da ću zajedno sa vama i svojom porodicom prebroditi sve probleme.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, želeo bih da pohvalim vaše osoblje koje savesno radi svoj posao i koje je vrlo profesionalno i izuzetno simpatično.
Hvala na svemu od srce!!!
S.B.  mart 2013.
 
***
U prošlosti bio sam težak narkoman, bio sam lažljiv, krao sam. Gledao sam samo sebe, a druge nikad nisam gledao. Mnogo sam nisko pao i došao sam na odluku da ovako život što sam živeo, da ne mogu tako dalje. Ovde sam prošao moju krizu. Pomogli su mi doktori i priče sa psihologom i valjda lekovi. Poslednja seansa pomogla mi je mnogo, mnogo. Imao sam vremena da razmišljam o prošlosti, o narkoticima i greškama. Strah sam imao i to mnogo. Imao sam drhtavicu, preznojavanje, morao sam posle seanse da primam infuziju. Sada više nikada neću uzimati drogu. To je prošlost.
C.D. april 2013.  
***
Na kliniku Vorobjev javio sam se samoinicijativno zbog problema sa kockom. Na klinici su zaista svi prijatni i profesionalni. Pričali su sa mnom mnogo puta i dotakli smo mnogo puta sve detalje vezane za moj porok. Sa nestrpljenjem sam dočekao dan "seanse". Međutimprocedura koju sam ja zamislio nije imala nikakve veze sa onim što mi se desilo.
Počelo je spontano. Legao sam na krevet kod psihologa. Pustili su mi muziku i morao sam da držim zatvorene oči. U početku su mi pričali da moram da se prisećam svih događaja i situacija vezanih za kocku. Imao sam duple slike pred očima,"lebdeo sam po sobi". U par navrata sam išao do toaleta, imao i veliku i malu nuždu, povraćao, preznojavao se bezbroj puta. Prosto sam se plašio da ponovo legnem u krevet i da zatvorim oči i rekonstruišem sve  detalje vezane za kockanje. Nije mi bilo do života zaista!!! Pred kraj seanse, bilo mi je za nijansu bolje, jer sam svoje misli tada trebao da usmerim na normalan život, porodicu, dete. Kada sam te slike sklapao tada sam pao na emotivnom nivou – počeo sam da plačem i nisam mogao normalno da izgovaram rečenice koliko sam bio uplašen i potišten.
Sada kada ovo pišem drago mi je što sam prošao ovaj pakao i što ću sada sigurno na život da gledam drugačijim očima, bez laži i obmana. Od srca zahvalan svima...
D.Đ. april 2013.
 

***

Lečenje mi je pomoglo:

  1. Da sam uvideo da su roditelji i porodica uz mene.
  2. Video sam svoju realnu sliku kakav sa bio.
  3. Da cenim i poštujem roditelje i porodicu.
  4. Da je "moj problem" veoma loša stvar.
  5. Da treba da cenim život .
  6. Da budem iskren.
  7. Da ne budem egoista i da uzvraćam ljubav.
  8. Da budem pošten.
  9. Pojavila se ogromna želja za bavljenjem sportom.

10.  U SVEMU MI JE POMOGLO!!!!!!!

M. april 2013.

***

Nikad u životu nisam osetio takav osećaj da može postojati tako nešto jako da meni u glavi napravi haos i razne sekunde mog života prikaže pred očima sve nagativno što sam radio. Sve se raspadalo na komade. Kockanje, laganje, nedela, sve se razrušilo kao kula od karata. Sada kada pomislim na kockanje setim se seanse i prođe me jeza kako mi je loše bilo dok je trajalo. Seansa je ostavila na mene mnogo jak utisak i povezala me sa kockom i sa strahom. Ne želim više da se kockam. Ne želim više na seansu. Želim da normalno i zdravo živim sa svojom porodicom.

M.S.  april 2013. 

***

Moje najstrašnije iskustvo. Zatvorim oči...prvo mi prolaze mravi kroz lice, potom osjećaj kao da lebdim iznad postelje na kojoj ležim...Sad niotkud počinju polako da izlaze slike inserti iz moje prošlosti. Grude kokaina, šmrkanje, uplakana lica mame i devojke, dilujem kokain, tučem se s nekim modelom iz prošlosti, smrknuto lice oca, sestrino lice, lica takozvanih prijatelja, priroda, svađa sa devojkom, more, svađa sa roditeljima....i još mali milion njih. Možda je bilo 10% prijatnih, a sve ostalo su same loše stvari koje sam u toku 13 godina napravio roditeljima, curi i još nekim bliskim. Najgore je to što sve ovo ne možeš nikako da zaustaviš...pokušaću da otvorim oči....joj, užasan osećaj, sve se vrti i skače oko tebe. Ne mogu tako. Opet zatvorim oči  i odmah su počele da izlaze slike, rekli su oko  10 sati, ali ovo traje već 20 sati...i još će potrajati 10 sati.

Nikada više kroz to! A zašto? Zato jer su napravili ovo što je nemoguće- zgadio mi se kokain. Kad mi sada neko samo pomene drogu, pojavi mi se osećaj straha i taj mi se osećaj seli od glave do nogu!!! Ne mogu da slušam o kokainu (drogi)  a kamo li da ga vidim!

D.M.   april 2013.

***

Ovisna sam o heroinu 10 godina. Uzimala sam i druge supstance. Od 13. godine ekstazi, marihuana, LSD, amfetamin, kokain. Bila sam teški ovisnik, megalomanski. Tokom lječenja uvidjela sam težinu problema. Uvidjela sam da se taj problem može rješiti, ali da ima svoje faze. Bila sam na seansi  koja je trajala cjeli dan. Vidjela sam svoj život kao neki usporeni film sa slikama i sjećanjima. Osjećala sam sve intenzivno, borila sam se s problemom. Počelo je od djetinjstva, škola, adolescencija, prvo uzimanje, život uz drogu, kakva sam bila, što sam radila. Sada osjećam veliko olakšanje. Odlučila sam dalje živjeti normalno. Cjeli taj moj život ovisnika me iscrpio i sada moram  učiti normalne životne stvari.

Ž.Č. april 2013.

***

Seansa koju sam radio je ostavila dobar utisak na mene. Osećao sam se kao da sam između sna i jave, kao da sam na sedmom nebu. Imao sam i kao snove neke, igrao sam fudbal. Video sam jaknu koju je obukao dečak sa kojim nisam dobar. Išle su mi suze, ali ne povezujem ih sa nekim slikama, samo znam da su išle. Sada se osećam odlično, kao da sam ispraznio glavu. Mislim da je terapija ostavila dobar utisak na moju podsvest i da mi je puno pomogla.

A. maj 2013

***

U prošlosti sam imao samo jednu misao u glavi. Čim se probudim mislim na heroin. Odvojio sam se od svojih bližnjih, društva. Sve vreme sam razmišljao da rešim problem sa heroinom i uz podsticaj mojih sam došao na kliniku. Terapije i okruženje u bolnici su mi pomogli da shvatim dokle sam stigao. Svest o tome koliko imam godina i šta radim u tim godinama mi je jasnija, kao i slika moje perspektive. Seansa mi je pojačala utisak o svemu što sam ovde shatio.Jsan mi je put ako nastavim sa heroinom gde ću da završim. Video sam svoje propadanje i osetio svoju smrt. Moram da iskoristim ostatak života što kvalitetnije mogu, a ne da živim u iluziji.

B.V. maj 2013.

***

Bio sam đankoza, lopov i prevarant. Bio sam pravi huligan, navijač  Zvezde. Tukao sam se i non-stop sam se radio. Zbog droge sam krao i povređivao porodicu. Odlučio sam da stanem sa tim životom i došao sam ovde. Želim da budem kao normalni ljudi, da me niko ne poseduje, da ne vlada droga sa mnom. Na lečenju sam video da mogu bez toga. Najviše mi je pomogla seansa. Na seansi sam video osećanja bola kod majke, brata, oca...Video sam svoje detinjstvo i koliko sam ih povredio. Onda sam video pokojne drugove, sedimo u istom kafiću...Krenuli smo na neko mesto, to je bilo moje groblje. Vidim pokojnog druga koji mi kaže:"Nisi za ovde, bolje ti je gore!" Izvukao sam se iz toga. Kao da su mi bacili stari život i dali mi novi bez droge. Posle toga sam video život bez droge, kako se može živeti. Sada se osećam odlično jer sam živ i nemam želju za drogom. Sada je sve drugačije, kao da  mi je mozak nov i čist.

P.S: Doktor Aleksej me je izvukao iz provalije!

D.V. maj 2013.

***

Moj život je bio izuzetan dok nisam počeo da se kockam. Od 2009. godine se sveo na kockanje i postao sam kockar. Najgore u kocki je bilo gubljenje interesovanja za porodicu, za sve obične životne stvari. Gubitak vellikih para, osećaj da ne mogu bez ruleta, začaranost bez izlaza. Na lečenju mi je, ne umanjujući ostale metode, najviše pomogla mentalna blokada. To je nešto što se rečima ne mođe opisati, neverovatno. Definitivno sam siguran da je kocka nešto najgore u mom životu, spustila me je na niske grane. Nadam se da ću se vratiti normalnom životu Kockati se, u svakom slučaju, više neću! U to sam siguran.

S.Đ.    jun 2013.

***

Moj život je pre dolaska u kliniku bio normalan, radio sam i funkcionisao normalno. Sem te potrebe za marihuanom, drugih problema nisam imao. Odluku da dodjem na kliniku sam doneo iz straha da ne dobijem neku tešku bolest zbog  korišćenja marihuane. U početku lečenja nisam bio siguran da će uspeti jer želja za narkotikom  je bila veoma jaka i sve savete sam primao sa nekom kritičkom svešću. Posle glavne seanse osetio sam oslobođenje mog tela i duha i shvatanje da je marihuana vrlo pogubna za mene i da se odvajam od svih koji mi puno znače. U zaključku bih mogao reći da veoma žalim što se mnogo ranije nisam odlučio za lečenje jer sam se oslobodio ropstva narkotika. Seansa je bila za mene veoma povoljna. Shvatio sam da sam napravio veliku grešku što sam pušio marihuanu i da je moje telo ne voli. Jednostavno osećam se drugačije kao da sam ponovo ja preuzeo kontrolu nad svojim životom. Uvideo sam da me je marihuana odvojila od svih onih  koje volim. Jednostavno mi je donela samo izolaciju, polako me vukla prema marginalizaciji, donela patnju mojim bližnjima. Planovi za budućnost su mi da popunim svoje vreme sportom i da se posvetim familijarnom životu. Doživeo sam neko duševno produbljenje. Verujem više u sebe.

E.Š. jun 2013

 ***

Pre nego što  je počela seansa bio sam malo uplašen. Bilo mi je strašno jer sam video neke stvari od pre. Video sam stvari koje sam radio dok sam se kockao, kako sam izgledao. Kao mučenika sam video sebe, da nisam imao pare da jedem nakom kocke, da su mogli da me ubiju, da me pretuku,, da ostanem invalid. Video sam kako sam povredio porodicu. Video sam da ne zelim da se vratim da kockam da ne bih izgubio sve i  porodicu. Najupečatljiviji utisak od seanse je tad kad sam usled nastavka kocke video smrt moje majke, propast sveta i moje samoubistvo.

F.P. jun 2013

***

Bio sam narkoman skoro 5 godina. Poslednje 2 godine sam se osećao užasno loše. Na kraju sam odlučio i došao u bolnicu "Dr Vorobjev" da se lečim. U početku je bilo dobro, nisam imao bolove, vreme je brzo prolazilo. Medikamentozno lečenje je trajalo 7 dana. Posle toga sam odlučio da se lečim psihički. Mogu da kažem da je lečenje bilo čudo. Video sam moju prošlost, sadašnjost i budućnost. Video sam kako sam počeo da uzimam narkotike. Video sam kako sam tokom tih 5 godina sam mučio svoju dušu i telu. Onda sam se našao u "Paklu". Satana je počeo da me muči. Nikada mi nije bilo tako strašno u životu. Izgoreo sam u paklu. Molio sam moju mamu da mi pomogne, ali posle izvesnog vremena nekakvo belo biće odvelo me je odatle i ja sam počeo da letim u kosmosu. Tražio sam moju roditeljsku kuću. Na kraju sam je našao. Tamo mi je bilo dobro. Video sam moju budućnost, video sam da imam porodicu, decu, dom. Drago mi je što sam se lečio. Uskoro ću početi da živim kao svi normalni ljudi, bez narkotika i bez užasa.

M.H. jun 2013.

***

Pre sam bio zavisnik.Uzimao sam drogu na dva dana u početku, pa sve češće. Nisam želeo da budem navučen na žuto, pa sam došao da se lečim. Pomoglo mi je što sam 2 nedelje bio izolovan i odvojio sam se od zavisničkog zivota. Muka mi je kad pričam o drogi, smučila mi se. Želim da živim bez droge ceo život. Trudiću se da tako i bude.

S.V. jun 2013

***

Before coming to this clinic I was very apprehensive  and didn't  want to have any procedures done that were offered to me. Once I became more accepting of the treatment program, I started to feel better, both physically and mentally. I no longer crave drugs and cannot wait to start  a new clean life. I am excited to once again pick back up old hobbies of mine, like ceramics and reading, that I had rejected when I was constantly on drugs. I plan to get a new job when I get back home and go back to school. I'm very thankful that I accepted all treatments and got pleasure to be removed from a life of drug addiction at this clinic.

 V.B. July 2013

***

U početku mi je bilo mnogo lepo. Video sam roditelje i detinjstvo kako je sretno bilo u porodici. Posle rok muzike sve je otišlo nizbrdo. Sve mi se vraćalo loše i što sam već zaboravio, najstrašnije mi je bilo kada sam prestao da dišem, ali su me "spasili". Ovo mi je pokazalo kako droga deluje, kako se oseća overdoz (jer ga ne osećaš). Sada je potrebno da nadjem psihoteraeuta i da radim na tome da se ne vratim ponovo u drogu

S.Z. Jul 2013

***

Moj  život je bio nepotpun, stresan, neispunjen. Kockao  sam se, zaduživao sam se, ispaljivao sam druge. Nisam držao reč. Manipulisao sam roditelje, lagao ih da se ne kockam, i ustvari išao u kazino svaki put kada dodjem do para. Lagao sam sve, samo da bih došao do para. Loše sam se osećao svaki put kada bih se kockao, a pogotovu kada izgubim pare. Tuđe novce sam kockao da bih posle "kovao" plan kako da se iščupam iz toga. Svaki put kada izgubim novac osećao sam se  ružno, odvratno, odbačeno. Grizla me je savest konstantno. Iako  sam se osećao tako i dalje sam kockao što je najgore od svega. Ponižavao sam se i tražio novac drugim ljudima, što bližnjim, što ljudima koje znam na "zdravo". Kada bi me odbili, ja bih se osetio još odbačenije. Mislim da je kocka najgori porok i da najviše novca može da se potroši. Od kada sam na lečenju shvatam da moram više da cenim život. Shvatam da ti ljudi kojima sam tražio novac nisu krivi nego ja, jer nisam trebao sebe da dovodim u tu situaciju. Nikada više neću da se pozajmljujem pa makar to bilo i 100 dinara. Shvatio sam da može čovek da živi i bez kocke, tog veštačkog adrenalina. Treba se radovati sitnim stvarima koje čine život. Neću više sebe da dovodim u neprijatne situacije. Hoću da živim srećno, mirno i opušteno bez tenzija i stresova. Doživeo sam šok na poslednjoj seansi i ne bih želeo da se vratim u tu situaciju. Jezivo mi je bilo u trenucima i mislio sam da ću da umrem. Što bih sebe dovodio u tako nezgodan položaj kada ima  tako lepih stvari u životu. Video sam smrt i gušio sam se i mislio sam da mi nema pomoći. Shvatio sam da mi nisu potrebni dodatni stimulansi (kocka) da bih živeo i bio normalan. Potrebno mi je da imam porodicu (mamu, tatu i brata) kao što imam i posao koji volim. Želim da se bavim sportom i ništa drugo. Sreću ću sam da stvaram.

P.A. jul 2013

***

Ja sam kockar. Kocka me je promenila, sada  shvatam da sam bio zatvoren  u odnosu prema svojim roditeljima. Lagao sam, manipulisao sebe, roditelje i najbliže osobe u svojoj okolini.  Dok sam kockao, uvek sam  znao da je to loše, ali je bolest bila jača, tako da sam uvek išao ka trenutnom zadovoljstvu. Previše sam ušao u laži. Oca sam lagao da ne kockam kako ga ne bih razočarao, majka je predosećala da nisam prestao da se kockam. Nisam znao kome da se obratim za pomoć, jer nisam mogao da izađem iz kocke. Napokon, napravio sam prvi korak i odlučio se za ozbiljno lečenje. U početku mi je bilo teško, jer sam mislio da ne pripadam ovde zbog okruženja, ali sam shvatio da se ni po čemu ne razlikujem od njih. Iz dana u dan sam se sve bolje osećao zbog procedura i psiholoških razgovora. Shvatio sam da je za ubuduće neophodno da budem iskren sa svojim roditeljima jer su mi oni najbolji i najveći prijatelji koji ce iscrpeti poslednji atom snage da mi pomognu za šta god da im se obratim. Poslednja šansa koju sam imao je najveći događaj,  doživljaj koji sam imao u životu. Doživeo sam emotivni kolaps, katarzu jer sam i psihički i fizički osetio bol, patnju i razočarenje svojih roditelja mojom krivicom zbog ozbiljnog patološkog kockanja. Sada mogu reći da je kocka bol. Sada mogu  reci da razmisljam normalno i da imam izbor u svemu, što nije bio slučaj kada sam bi patološki kockar. Izbor je jedan, a to je rad sa majkom, nastavak studija, usavršavanje, rad na sebi, a za sve to je potrebno iskrena komunikacija.

S.M. jul 2013

***

Pre danas nisam iskusila ovakav san, ako ga uopšte možemo nazvati snom jer je jak i ostaje tokom celog dana. Tokom cele procedure ja sam ''znala'' da je reč o proceduri, ni u jednom trenutku nisam sumnjala u to, sem nazovimo to nekim krajem, kad sam osećala da sam sama i da ću umreti pitajući se  zar je i smrt bolna i zagušljiva. Na početku procedure bila sam svesna mogućnosti gledanja slike  o kojoj mi doktor priča. Čak su mi i oči zasuzile ispod peškira, ali suze radosnice. Zatim sam izgubila realnost i držeći doktora za ruku otišla u šetnju po mojoj podsvesti, kako sam ja to tada shvatila. Sve oko mene je bilo jako plavo. Ja sam to gledala ovako. Ja sam u svojoj podsvesti  sa doktorom ga obilazim, a oko mene je moje telo na sigurnom isto sa tim doktorom, i da preko njega mogu da komuniciram sa stvarnošću. I dok god bi me doktor vodio sve dublje i pokazivao mi sve ružnije slike mog života, i  kada bih bila u sve gorem stanju da to podnesem, osećala sam se sigurno zbog doktora u kojeg imam poverenja. Naglo sam nakon toga  ušla u neku prostoriju gde je počela jaka muzika i gde sam čula glas sa ruskim akcentom koji me pita da li i dalje želim da se drogiram. Ja sam, svesno znajući gde sam  i šta se sa mnom dešava htela da dodjem svesti i da im kažem kako mi ta muzika ne prija i da naravno ne želim da uzmem drogu i pitajući se ako su to doktori, kako oni viču i tu postaje sumnja  da li sam ja uopšte u proceduri. Nakon toga  doktor koji  je sa mnom bio nestaje, sama sam u sasvim drugoj sobi i imam osećaj gušenja, stiskanja celog tela i bacanja crne senke na sebe. Za mene je to bilo najgore iskustvo jer jedino ja znam čega me je uistinu strah. Taj osećaj gušenja i samoće sam jako dobro zapamtila, dok slike koje mi je doktor pokazivao, koje bi dale lep osećaj ili veliku nelagodu, nisam u toku naše ''šetnje po podsvesti''. Jedino se sećam slika koje su nastajale dok sam još uvek bila ''pri svesti''. Malo humora dok ovo pišem, nisam zapalila ni jednu cigaretu. Nakon ''padanja u ponor'' sam imala još neko iskustvo kojeg se sada ne sećam jer je za mene taj osećaj nemogućnosti ostavio najveći trag. Probudila sam se shvatajući gde se nalazim i sa mnogo boljim sećanjem cele procedure, ne želeći više da sklopim oči, samo sam htela da nekome to prenesem, što je sasvim nemoguće. Ja se nadam da sam dovoljno razumljivo ovo dočarala rečima. Hvala na svemu

G.A. avgust 2013

 ***

I will write about  my treatment.
In the beginning I had to think about positive feelings and I was thinking
about my family and people who are close to me, vacation, all good things.
After a few hours doctor gave me another direction to think about drugs, bed
feelings, that was which I had when I was taking drugs. It was hard but I wanted
to do it and face against this process. I did what I can and later I had to
think about my death, how I look if I am doing off drugs and my son doesn't
have mom. This was the hardest and in the end I was with  my family in the
light and I left heroin in the dark. I said to heroin goodbye forever! I feel
now very good.

K.G. septembar 2013.

 

***

Sa obzirom da sam i
pre desetak godina  imao istu  terapiju i nije pomoglo u očekivanom smislu,
bio sam skeptičan. Bio sam na terapiji u Zagrebu u privatnom stanu bez
medicinskog monitoringa. Sam prihvat u bolnicu Dr Vorobjev bio je iznad mog
očekivanja, od medicinskih sestara do doktora te ostalog  osoblja. Sve pohvale. Posle terapije u
bolnici iskustvo je bilo veoma teško, osećao sam se ispražnjeno. Terapija je
bila vođena iznimno profesionalno, te iskustva su pozitivna u svakom smislu.
Gađenje i  glavobolje posle terapije
17.septembra vezana uz kocku i drogu su snažna. Psihoterapija  sa roditeljima je prošla u najboljem redu. Da
sam bar do vaših podataka došao mnogo, mnogo pre!

 

S.D.  septembar 2013.

***

Повреме на процедура с ибогаин видях следните картинки. Имаше пред  мен една маса на която се бяха събрали 6-7
момчета и употребяваха кокаин.  След тази
гледка исках да ги смирам, но те не пожелахя. 
Аз  станах  от 
тази маса, обясних  че  това (кокаин) е смърт. Видях и много красиви
момента с моята жена, с децата ми и с майка ми. Беше всичко в светло, чисто и
красиво. Сега се чувствaм много добре и не бих се докоснал до
кокаин никога повече.

В.Ш.  октобар 2013.

***

Bio sam narkoman.
Krao sam, manipulisao sam. Najbitnije mi je bilo  da nađem pare za drogu i da se drogiram.
Odlučio sam da prestanem sa tim zbog deteta koje je na putu. U toku lečenja mi
je najviše pomogla  mentalna blokada. U
toku procedure video sam svoju smrt zbog korišćenja heroina. Pre procedure
nisam bio siguran u sebe i imao sam želju za heroinom. Posle procedure želja je
nestala a ja sam samouveren!

S.I.     oktobar 2010.

***

Bio sam osoba koja
ima problem  sa kockom.  Samim tim izazivao sam  probleme u porodici. Takođe sam izgubio
njihovo poverenje. U kući su stalno bile svađe i problemi. Lagao sam i drugove
da se ne kockam. I njih sam izbegavao. Zbog svega toga sam osećao  ogromnu neprijatnost. Nisam bio uopšte
zadovoljan sobom i svojim načinom života. Želeo sam miran i spokojan život bez
ikakvh poteškoća. Prvi put sam se obratio za pomoć u bolnicu "Vita" u
Novom Sadu. Uspeo sam da uspostavim apstinenciju na oko 2 godine. Ove godine u
maju mesecu sam napravio recidiv. Prekinuo sam tamo lečenje i našao ovu
kliniku. U početku nisam hteo da dodjem 
ovde jer sam mislio da mogu sam 
da se izborim sa problemom. U poslednje vreme sam osećao neku napetost i
tada sam rešio  da dodjem na lečenje. Od
maja meseca do sad nisam imao kontakt  sa
kockom.

Dolaskom u ovu
ustanovu odlučio sam da jednom zauvek rešim problem koji imam.  Mogu da kažem da mi se mnogo dopao način i
pristup lečenja. Trećeg dana sam radio 
mentalnu blokadu i to je promenilo 
moje mišljenje o kocki u potpunosti. Za vreme procesa  sam video kakvo sam zlo sebi nanosio kao i
mojoj porodici, drugovima. U životu se nisam gore osećao. Četvrtog dana sam
imao test  na taj proces. Morao sam
igrati rulet i aparate preko kompjutera. To me je razvalilo skroz.  Osetio sam mučninu, bes, gađenje, plakao sam.
Danas, petog dana se odlično osećam. Uspeo sam da postignem rezultat zbog
kojeg  sam došao ovde. Rešio sam da vodim
zdrav život, da povratim poverenje, da budem uspešan u poslu.

M.K. oktobar 2013.

 

***

Pre dolaska na ovu
kliniku moj život je bio u totalnom haosu. Bila sam samo statistika, propala
narkomanka, na granici života i smrti. Uništavala sam život i mojoj
porodici.  Dva dana pred dolazak na ovu
kliniku doživljavam overdose. Taj događaj 
je bio lampica u mojoj glavi, znak da moram nešto da preduzmem ukoliko
želim da živim.

Dolazim ovde.
Iskreno, tada nisam imala puno nade. Mislila sam da je ovo klinika kao sve
ostale.  No ubrzo shvatam  da se ovo mesto razlikuje od svih na kojima
sam bila. Zaboravih da kažem da sam 15 godina bila narkmanka.  Na heroinu, 5 godina na metadonu, pa zatim 3
godine na suboxonu i na velikim količinama benzodiazepina sa brojnim pokušajima
lečenja bez uspeha.

Mislila sam da ja
više nikada neću moći da živim strejt. Ovo mesto mi je dalo nadu. Prošla sam
kroz pun tretman, kroz brojne procedure. Ovde sam više od mesec dana. Smatram
da mi je toliko vremena i trebalo. Doživela sam brojne promene. Sada sam
čista  i apsolutno nemam želju za
narkoticima.

J.M. oktobar 2013.

***

My problems with heroin
began three and a half years ago. Before that I had used all the other
recreational drugs. I knew somebody who invited me to their flat. I knew at
that point there would be heroin there. I ignored all my rational thougts telling
me not to go, but I did. The first time using heroin was beautiful, all my
problems were stripped away and I felt at peace. After that night I did not use
heroin again for about a month. The second time I used for three days in a row
and also was introduced to my first heroin dealer. Now that I had a source for
heroin, my problems really began. I started to buy it more regularly, twice in
a week, then three, then  five. Before I
realized what I had been doing, I had given myself an addiction. I tried to
stop by doing cold turkey twice, but it did not work, I then began a methadone
program which I almost completed but I relapsed into using. I spent all my  money on drugs and my parents money too. I
began to get into a repetitive cycle of using then trying to get clean, on and
off for the next three years. I never managed to stay clean. Eventually, my
parents paid for me to go to rehab and get the implant. When I had implant I
stopped, but before coming back to get my second implant I began using.
Although I tried I could not resist cravings for heroin. This led me onto researching
other ways to get clean and I read about your therapy, after reading about it
online I decided to try it. I expected my therapy to be a pleasant one, with
lots of vivid, lucid, dreamlike visuals! I expected to see I had done wrong in
the past and future. I realize now that expecting a pleasant journey was wrong,
I should have expected nothing. At the beginning I was nervous and I did not
know what to expect. After about half an hour my body began to feel heavy, then
my head got very sore  as though  there was a large weight on my body. I tried
to guide my thoughts to my drug use but it was very hard to concentrate on
anything as my body was feeling horrible. I did not have any visuals or
hallucinations.  I saw nothing, just a
head that felt like full of fuzz and a horrible weight sensation on my body. It
felt like  I was in a purgatory with my
head separate from my body, but both feeling equally unpleasant. This continued
for  the whole day until I eventually began
to feel normal. In summary, I found the whole thing quite horrible. I did not
go on a journey or see anything. All I could focus on was how bad I felt. I
wish I had seen life changing visuals, but as I sit now, I am still comfortable
in the knowledge I will not go back to using heroin as I have ruined a lot of
things, I now plan to rebuild these relationships and look forward to clean
living.

 C.M. november  2013   

                                                     ***

Mi  sono sentito morire. O visto tuto quello che
o fatto. O visto tutto il Luca che non ero. Il primo giorno pensavo di non
farcela, ma ora mi sento un altro, mi serbra di essere un altra persona.

L.M.
novembar 2013.

***

I have a heroin
problem, crack problem and all other drugs. This was my second time on .therapy.
I expected an intense trip like the first time. But the effects were  very mild in comparison. I managed by
following  the therapist's prompts to reconsider
what I had thought of on my first trip also I saw even further into possible  future. 
I saw that heroin was evil, crack too but also I saw that ecstasy, LSD,
MDMA were damaging my body and mind.  My
mind is fragile from years of drugs and doesn't know how to stabilize my mood
without then. So now I plan to take NO DRUGS AT ALL, to see if my brain and
body improve dramatically.

P.R. November 2013.

***

Kad sam ovaj put  došao u kliniku, moj stav je bio  već u drugačijem stanju nego što je bio
slučaj sa pređašnjim recidivima. Ustvari, ovaj put sam došao "čist",
što misim  da mi je uveliko pomoglo da
bolje prihvatim proces lečenja. To sam primetio 
i kod terapije sa kojom sam se susreo 
po drugi put. Ova seansa kao da se nadovezala na prošlu za vreme koje
sam  većinom viđao ružne stvari, dok sam
ovaj put imao više vizija o svetlijoj budučnosti. Seansa je počela  tako što sam razmišljao o svom detinjstvu.
Video sam taj period kao na starim slikama iz tog perioda i kao filmski snimak
"super8" kamerom. Nakon toga koncentrisao sam se na period povezan s
drogom i to je bilo najteže. Doktor mi je izvlačio slike iz tog perioda i one
su bile kao bujica u kojoj se utapam. Suočio me sa samim sobom, i taj je pitao
ovog što leži:"Dokle čist, šta hoćeš više? Zar ti nije dosta da se
mučiš?" Odgovorio sam da mi je dosta i tada je usledio deo seanse gde sam
video moguću sretnu budućnost, to mi je ulivalo mir. Video sam stvari iz
prošlosti, iz mog detinjstva, samo ovaj put u ulozi nekoga  ko tu bezbriznost pruža svojoj porodici. Bilo
je tu i momenata veoma mističnih jer sve te slike nisam primao vizuelno nego
sam ulazio u doboko značenje istih i percepirao više osećanja. Terapija je
veoma naporno, ali neophodno iskustvo.

V.P. novembar 2013.

 

***

My dream started with a
view of the ocean. Some time later I remember swimming like dolphin and next
shooting  to the sky with bullet speed. I
have visualized many different things but do not remember anything specific. I
would see land scapes, mountains, cities, animals, objects or crowds of  people, but no specific  people or faces. For the most part I had no
control over my dream.

I did get to think about
my problems for a little bit and then thoughts took another path. Next time I
tried to bring the subject  I realized I
am no longer hungry. At that point I consider my problem solved.

Spent the last part of it
with less illusions and more thinking about friends, family, work and future.
As suggested by therapist I tried to imagine my life and people around me free
of my addiction.

G.N. December 2013.